Izvor: Blic, 15.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaboravni pisci čestitki
Nedelja, 12. avgust 2007. godine, datum koji bi mogao da nađe mesto u Ginisovoj knjizi rekorda. Tog dana, ime Srbije je na četiri različita mesta, u četiri velike i uticajne države, izgovarano s poštovanjem, i to zahvaljujući Novaku Đokoviću u Montrealu, Ani Ivanović u Los Anđelesu, vaterpolistima u Berlinu i juniorima (košarkašima) u Madridu. Već i ptice na grani znaju da su sportisti najproduktivniji ambasadori naše zemlje, pa bi stoga po pravilu trebalo da imaju i odgovarajući >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << (diplomatski) tretman (pasoš).
Nakon svih, ne eventualnih nego redovnih uspeha, naši sportisti dobijaju telegrame-čestitke sa lepim željama u budućnosti, i ako bude slobodnog termina u sali „Beograd", svečani doček na Aerodromu „Nikola Tesla". Naravno, neizbežna je i zajednička fotografija na prijemu, da li kod predsednika ili premijera, nema veze. I to je lepo, ipak, ne ide se svakog dana u Vladu Srbije.
Ne treba zamerati na dobronamernom (protokolarnom) smešku i stisku ruke, šampioni vam to prosto izmame. A smešak i zahvalnost su početak, kasnije sleduju novčane nagrade, cveće, plakete, stan, ime stadiona, dvorane, ulice, trga... Tako je u svetu, a kod nas i dalje pišu čestitke i šalju fotoreportere jer se zakon o sportu još prepravlja i dopunjuje, pa niko tačno ne zna šta obuhvata. Isto tako, ne zna se ni kako će izgledati ni kada će stupiti na snagu, pa tako ni šampioni u Srbiji ne mogu biti sigurni u svoju budućnost niti status.
