Izvor: Blic, 19.Sep.2010, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaboravna vlast
Ljudi i teritorije - Svakom razgraničenju, bilo teritorijalnom bilo etničkom, treba prilaziti sa najvećom opreznošću i osetljivošću. Na to je razložno upozorio kosovski analitičar Veton Suroi kada je zaključio kako „Srbin mora imati ista prava i u kosovskim opštinama u kojima je u većini kao i u onima u kojima je u manjini“.
Tu, koliko jednostavnu, toliko neizbežnu potrebu prenebregavaju svi oni koji se olako zalažu za podelu Kosova, zaboravljajući da, ma kako >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ga delili, deo naroda uvek ostaje van zamišljene poželjne jurisdikcije. Moramo se, zbog toga, već jednom opredeliti do čega nam je više stalo: do ljudi ili do teritorija?
Varljivost demokratije - Sporni zakoni, koji su u Skupštini usvojeni uprkos snažnom protivljenju upravo demokratskog javnog mnjenja, više od mnogo čega drugog svedoče o varljivosti demokratije. Tim pre što je reč o zakonima koji, prema oceni tog istog mnjenja, ograničavaju slobodu izražavanja ili, u slučaju prava na prisluškivanje, uvode, za demokratsko društvo, nepriličan nadzor nad građanima. Pošto pomenuti razlozi nisu odvratili većinu u skupštini, takođe demokratsku, da ih usvoji, šta nam to govori? Najpre to da oni koji su izabrani brzo zaboravljaju i ko ih je i zašto izabrao, ali takođe da vlast, ma kako se predstavljala, do većinskog mišljenja drži samo pre izbora.
Uzaludnost prisluškivanja - Za policiju, takođe tajnu, nisu „interesantna"(da upotrebimo njen izraz) ona lica koja javno izražavaju nezadovoljstvo, čak i kada je ono upereno protiv vlasti. O njima, drugim rečima, prisluškivanjem neće ništa novo saznati, jer oni to što misle i ne kriju. Ma koliko to paradoksalno zvučalo, takve ličnosti su, s policijskog stanovišta, krajnje „nezanimljive". Zbog čega bi ih prisluškivali, kada o njima, ionako, sve znaju?
