Izvor: Politika, 12.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaboravljeni u blatu
Đaci iz Kosatice kod Prijepolja prinuđeni da na reci peru obuću da bi ušli u autobus kojim putuju do škole
KOSATICA KOD PRIJEPOLJA – Na planinskoj rečici Kosaćanki, koja se ispod padina Zlatara sliva ka Mileševki što teče kraj manastira, i ovih decembarskih dana nekoliko mališana iz obližnje Kosatice, osnovaca sa đačkim torbama na leđima, tu, kao i svakog dana dok snegovi ovaj kraj ne pritisnu, peru blatnjavu obuću. Voda hladna, dečje ruke promrzle, no >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << valja im sa kaljavog seoskog puta, kojim su peške stigli, na asfaltni drum kod manastira izaći, odakle autobus vozi ka školi u Prijepolju. Kao da su na kraju sveta, a ne na sedam-osam kilometara od Prijepolja.
– Ovako stalno gazimo blato, pa obuću na reci peremo da bi čisti u autobus ušli. Ili obuvamo gumene čizme dok iz sela idemo, da bi pred autobusom njih skinuli i cipele obuli – pričaju mali žitelji velikog sela.
meštani kažu da je to najveće selo u Srbiji, proteže se na golemom prostoru nedaleko od manastira Mileševe prema Draževićima i Bistrici sve do padina Zlatara, graničnog područja prijepoljske i novovaroške opštine. U selu je oko dvesta kuća, uglavnom stočara, voćara...
dok su i manja i udaljenija sela po ovom kraju asfaltom povezana, Kosatičani ka centru opštine još dolaze propalom i blatnjavom seoskom džadom. Više usponom, manje ravninom. Peške uglavnom, jer čim prve kiše padnu autom jedva da se tom kaljugom do centra sela stiže. Voda spere i razdere ono što se putem zove. Kad sneg zaveje i mraz stegne, a ovde zimi baš ume da zagudi, ni gde proći ni takav put održavati. I terenska vozila slabo pomažu. Tada snažniji meštani prtinu za prolaz prave.
– Najbliže smo selo Prijepolju koje nema asfaltni put. Mi stariji već navikli, ali devetoro naših đaka, od predškolskog do osmog razreda, svakodnevno takvim putem pešači. Evo, ni telefon nam nije uveden, da nam nije mobilnog, ne znam šta bismo. Svi su nas zaboravili – žali nam se Vukola Pušica iz Kosatice i dodaje da za put odavno postoji projekat, trasa je probijena još osamdesetih godina. to i ne bi bilo neko preskupo ulaganje: kroz selo ima oko četiri kilometra puta, još oko tri je do manastira i njima najbližeg asfalta.
pisali su godinama na mnoge adrese, obijali pragove, obraćali se nekad SIZ-ovima i upravama, smenjivala su se lokalna rukovodstva – vajde nije bilo. U poslednje vreme rešili su Kosatičani da pomoć u nevolji potraže u prestonici, obratili su se pismom Republičkoj direkciji za puteve. Nadu nisu sasvim izgubili, čuju i čitaju da po Srbiji mnoga sela dobiše asfalt, Ministarstvo za kapitalne investicije ulaže u takve poduhvate.
– Sada se – kaže Kosatičanin Milanko Pušica – spremamo da potražimo pomoć od ministra Velje Ilića. Pokazao je da razume nevolje seljaka i on nam je poslednja nada. Za državu ovih nekoliko kilometara asfalta nije nikakav izdatak, a nama život znači.
Mirko Pušica veli da bi moglo lepo da se živi kad bi asfalt stigao, jer ima i dobrih imanja i uslova za gajenje stoke, malina, jabuka, možda i za neku proizvodnju. Ima i onih koji bi se, pošto u preduzećima nije pesma, iz grada vratili. Možda bi ovde bila otvorena i ambulanta. No, bez dobrog puta, bez autobuskog prevoza, slabe su šanse za ma kakav napredak.
Zoran Adžić, pomoćnik ministra za kapitalne investicije, ima svoje sedište u Užicu i proteklih meseci dosta se angažovao na problemima putne mreže u selima užičkog kraja. Samo od juna naovamo ovde je asfaltirano oko 18 kilometara lokalnih puteva. Ima li nade da bi žitelji Kosatice mogli biti te sreće, pitali smo Adžića.
– Znamo za zahtev stanovnika tog prijepoljskog sela. Videćemo šta može da se uradi, koliko to košta, kakav je projekat i kakvi su imovinsko-pravni odnosi. Tako veliko selo zaslužuje da im se reši pitanje puta, a projektima sa potpunom opravdanošću se daje prioritet. Tokom ove zimske sezone razmotriće se njihov zahtev, razgovaraćemo i sa prijepoljskim lokalnim vlastima o njihovim planovima za sledeću godinu, pa nije bez izgleda da se možda i na proleće u Kosatici pristupi prvim radovima. Naravno, predstoje detaljne analize opravdanosti. Uostalom, mnoge lokalne puteve u okrugu Zlatiborskom Ministarstvo za kapitalne investicije uradilo je kao pomoć opštinama, jer je lokalna putna mreža ranije bila potpuno zapostavljena – objašnjava Zoran Adžić, dajući, eto, kakvu-takvu nadu žiteljima sela bez asfalta.
Branko Pejović
[objavljeno: 12.12.2006.]
.jpg)
