Izvor: Politika, 07.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaboravljeni predsednik Loznice
Loznica – Loznica je od 1920. do 1940. godine doživela veliki privredni i kulturni procvat, u vreme kada je na čelu opštine, u čak pet mandata, bio Vladimir T. Filipović, o kome današnji žitelji Loznice ne znaju gotovo ništa.
– Ono što je moj deda učinio za ovaj grad nepravedno je gurnuto u stranu i želeo bih da on u ovdašnjoj istoriji dobije mesto koje mu zasluženo pripada – ističe za "Politiku" njegov unuk, takođe Vladimir Filipović, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koji je danas u SO Loznica rukovodilac opštinskog Odeljenja za privredu i ekonomski razvoj.
Vladimir T. Filipović, po zanimanju trgovac i od rane mladosti član Radikalne stranke, po pisanju tadašnje "Politike", bio je "obdaren kritičkim duhom, u njegovoj opštini je uvek vladao duh narodne samouprave a on se, pre svega, uvek starao da svaki njegov građanin ima hleba". U njegovo vreme je izrađen prvi regulacioni plan Loznice, uvedeno javno električno osvetljenje, podignute tri škole, Vukov dom kulture, spomenici na Gučevu i Tekerišu, obnovljena Vukova kuća u Tršiću i započeto saborovanje u čast oca srpske pismenosti.
Zatim, Vladimir T. Filipović bio je učesnik balkanskih i Prvog svetskog rata, prešao je Albaniju, a u vreme austrougarske okupacije, kao taoci, streljani su njegov otac, ujak i tast. Dobio je više ratnih odlikovanja, a 1939. nemački konzulat u Sarajevu dodelio mu je orden orla, za privrednu saradnju između dve zemlje. To je verovatno posleratnoj komunističkoj vlasti bio dovoljan razlog da Vladimirovu suprugu Ljubicu, sa petoro dece, ostavi bez ikakvih primanja. Nekoliko puta je pokušavala da dobije penziju i dokaže da je njen muž bio državni službenik i pre nego što je postao predsednik opštine, jer je 1903. radio u poreskom odeljenju u Loznici, a od 1919. bio je i blagajnik u opštini. Mada je sve vreme bio u državnoj službi, sud je rekao da Vladimir "ne ispunjava uslove za penziju i na nju nema pravo ni njegova udovica pošto se predsedničke godine rada ne priznaju za penziju, jer to nije radni odnos već besplatno počasno zvanje"!
Vladimir T. Filipović je 1940. preminuo u 59. godini, a njegova porodica imala je loš tretman kod novih vlasti, što su dugo osećali i njegovi potomci. Zbog svega toga, njegov unuk kaže da bi žarko želeo da se ostvari zamisao sadašnjeg predsednika Loznice da se u opštini na jednom mestu predstave svi njegovi prethodnici, pa bi i deda Vladimir dobio svoje mesto.
[objavljeno: ]
