Izvor: Večernje novosti, 30.Okt.2016, 11:35   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zaboravljeni junaci Karađorđeve zvezde

"Novosti" prve objavljuju fotografije i podatke o soluncima iz Nove Varoši koji su do sada bili nepravedno zanemareni. Ogrešili se o ratnike, koji su krvlju stekli odličja U BIOGRAFIJI solunca Jovana T. Tomaševića, u četiri knjige o nosiocima najvećeg vojničkog odlikovanja, još od one prve Tomislava Vlahovića "Vitezovi Karađorđeve zvezde" (1989. godine), navodi se da je rođen u Miševićima, i učešće u ratovima, a nema slike, ni osnovnih biografskih podataka >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << - godina rođenja i smrti... U jednoj je čak zapis da "podaci nisu mogli da se pribave, te se ne zna dokle je živeo Tomašević, kad je i gde umro, nije sačuvana njegova fotografija..." A u Miševićima, na Zlataru, potomci ratnika - unuk Miloš (58) i praunuci Jovan i Milan - kao najdraže uspomene čuvaju Karađorđevu zvezdu i Albansku spomenicu, odličja stečena krvlju i ranama, ali i sliku ratnika u poznim godinama i priče koje se pripovedaju u dugim zimskim noćima i o slavama. - Niko nije ni tražio, niti pitao za podatke i Jovanovu sliku!? - kazuje unuk Miloš. - Eno, na groblju piše da je rođen 1888, a umro 1949. Jovan je, pričali su stari, najveće vojničko priznanje dobio na Kajmakčalanu. Zvali su ga Čkrbo jer mu je puščani metak izbio sedam zuba i izašao na Babinu dolinu, pa se lečio u Marselju. Đed se iz rata vratio sa ruskom brzometkom i čankom u kome mu je otac Todo odneo kajmak, uz preobuku, na zborištu jedinice, na Vardištu, nedaleko od Drine 1914. "Novosti" objavljuju i sliku Zdravka Đ. Šaponjića (1891-1953), iz novovaroškog sela Vilovi, kome su, kao i u slavu i čast junaka odbrane Srbije 1912-1918. godine, potomci nedavno otkrili spomen-ploču na Šaponjića česmi u Zlošnici, ukraj puta prema Akmačićima. Njegovog imena nema ni u jednoj knjizi, a jedini trag na koji ukazuju porodica i potomci je "Službeni vojni list", broj 21, od 1. jula 1915. (izlazio u Nišu), gde je spisak odlikovanih Karađorđevom zvezdom "za osvedočenu ličnu hrabrost i požrtvovanje na bojnom polju u ratu protiv Austro-ugarske 1914-1915. godine". Na 486. strani je ime kaplara Zdravka Đ. Šaponjića. Uz pomoć članova familije Roljević iz Obrenovca, kao i iz Sjenice i iz Baluge kod Čačka, autor ovih redova pronašao je fotografiju narednika Blagoja Roljevića iz sela Božetići pod Javorom. Unuk Mirko (Ljubiše) Roljević, sa porodicom u Baluzi, posle dve seobe čuva dragu uspomenu na dedu učesnika balkanskih ratova, koji je sa Četvrtim pukom Drinske divizije preživeo albansku golgotu i solunsko ratište. Sa Karađorđevom zvezdom se vratio ognjištu i plugu u zavičaj, ali su ga pripadnici ustaške i muslimanske milicije streljali u Sjenici 1943. godine. ISPRAVLjANjE NEPRAVDE NI poslednji pomen slavnih ratnika ne objavljuje godinu smrti Arsenija Bučevca iz Bistrice, kao da su njegovi potomci "pro bela sveta". U selu, na 15 kilometara od Nove Varoši, još je u životu Tihomir (73), šesto dete solunca, pa on i sin mu Aleksandar kazuju da je ovaj svet ratnik napustio 26. januara 1954. godine. JUNAK SA DRINE - U BICI sa Austrougarima, na drinskom ratištu 1914. godine, dok je sa položaja izvlačeno telo poginulog komandanta puka, vojska je krenula u povlačenje, a neprijatelj je silovito nadirao, u odsudnom času Zdravko Šaponjić je povikao: "Braćo, napred, naša je pobeda!". Taj juriš u krvavi okršaj spasao je puk teških gubitaka, pa je Zdravko odlikovan Karađorđevom zvezdom - kaže Nedeljko Šaponjić, učitelj u penziji iz Komarana, koji godinama prikuplja svedočanstva o lozi ove familije i selu.

Nastavak na Večernje novosti...