Izvor: Blic, 06.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaboravljen k'o premijer
ŠTAPOVI pobodeni nasred jezera. Riba ovde, kažu, uvek "radi". Som, šaran, smuđ, amur... A tek deverike, krupatice, babuške! Ko podnosi miris roštilja, lako mu je ovde pecaroš biti.
A kome ćumur štipa nozdrve usami se u Ostrvu, selu par kilometara udaljenom od glavne plaže na Srebrnom jezeru. Zabasavši rano izjutra umalo ne zatekosmo gologuze kampere pod šatorom razapetim na mestu koje mogu izabrati samo istinski zaluđenici. Nisu nas očekivali, a mi njih još manje. A i jedni >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i drugi savršeno smo izabrali.
Laka izmaglica, tu i tamo na mirnom jezeru blesak jutarnjeg sunca i tišina prošarana diskusijom poslaničkog kluba kreketuša. I mlada žena koja nam dobrodošlicu požele žalopojkom:
"Već dva meseca ni kapi kiše. Al' kome da se žalimo, kad nemamo vladu!?"
RADOMAN Božović, tvrdi žuta štampa, poslednji put je viđen na milion i po evra vrednoj jahti na Crnogorskom primorju. A ja sam ga pre par nedelja sreo na Zemunskom keju. Iznenađen skrenuo sam pogled, a bivši srpski premijer, valjda isto iznenađen, spustio je naočare za sunce i jednim okom žmignuo u mom pravcu. Prepoznali smo se, izgleda, a možda se i setio svoje knjige koja je ostala kod novinara "Blic njuza".
Ko se danas seća Radomana? Da li ga je neko video na Slobinoj sahrani, odlazi li u Šekspirovu, šta je kupio u privatizaciji? Ko pamti čoveka kog je Šešelj polivao vodom, a on, sa mesta predsedavajućeg parlamenta, izjavljivao: "Ako ja kažem da je Zemlja kocka, ima da bude kocka!"
Biti zaboravljen kao Radoman, san je svih političara čiju majku pominju čak i tamo gde riba uvek "radi".
