Izvor: Večernje novosti, 19.Jan.2013, 23:54   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zaboravili smo Njegoša

ULAZAK u godinu u kojoj se navršava 200 godina od Njegoševog rođenja (1813-1851), Srbija je dočekala bez državnog programa o obeležavanju ovako retke i posebno značajne godišnjice za kulturu i književnost. Da na nivou Vlade Srbije u ovom momentu ne postoji odluka o obeležavanju Njegoševe godišnjice, te da je obeležavanje velikog datuma prepušteno institucijama, "Novostima" je potvrđeno i u Ministarstvu kulture. Još jesenas, kako "Novosti" saznaju, videlo se da nema jasne državne >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << strategije povodom proslave jubileja. Već tada su čelnici Matice srpske, u kojoj postoji Njegošev odbor kao stalno telo, kontaktirali sa Srpskom akademijom nauka i umetnosti i sa Akademijom nauka i umjetnosti Republike Srpske, i inicirali organizovanje zajedničke proslave i naučnog skupa. Da li je Srbija, pritisnuta silnim problemima, jednostavno previdela okruglu Njegoševu godišnjicu, ili se zbog još krhkih odnosa sa Crnom Gorom ustručava da stane iza najvećeg srpskog pesnika, i još čeka pravi politički trenutak? U akademskim krugovima može se čuti pretpostavka da bi komšijska država na našu državnu proslavu gledala kao na "velikosrpske pretenzije", na povredu međusobnih veza, stvaranje loše atmosfere, mešanje u tuđu politiku. Šta god da je razlog, ovakvo stanje potvrda je slabe srpske kulturne politike, ili čak njenog potpunog odsustva. Na to, za naš list, upozorava profesor dr Milo Lompar, koji je osim za domaće naučne skupove o Njegošu, dobio pozive da učestvuje i na slavističkim skupovima u Parizu i u Bostonu iduće godine. Naučni skupovi, po njegovim rečima, imaju značaja, i oni su akademska praksa, ali suština je u sledećem: za kulturnu politiku, za značenje Njegoša u javnoj svesti, za neki oblik samoprepoznavanja i, posebno, povezivanja srpskih zajednica ključno je da se oblikuje jedan dubinski sporazum oko Njegoša kao jedne od reprezentativnih figura srpskog kulturnog obrasca. - To bi najbolje oličavale državna i crkvena posvećenost njegovom javnom značaju, i u medijima. Ne bi smela da bude razmetljiva, jer su vremena siromašna i teška. Ali, par dobro osmišljenih akcija, par postavljenih spomenika (u Budimpešti, na mestu gde je nekad bila srpska varoš Taban, ispod budimske tvrđave, imate spomenik Vuku postavljen 1987, na 200 godina rođenja), jedna opšta svečanost koju bi ukusno osmislila i prenosila televizija itd., bili bi postupci koji bi Njegoša potvrdili u srpskom kulturnom obrascu, koji bi omogućili širu identifikaciju od državne, srpsku nacionalnu identifikaciju, dok bi odmerenim naglašavanjem njegovih veza sa evropskim tradicijama ublažili svaku moguću kritiku zbog nacionalizma - rekao nam je Lompar. Matica srpska i njen predsednik prof. dr Dragan Stanić (Ivan Negrišorac) pokušaće da za svoj program koji su osmislili u saradnji sa SANU i Akademijom RS, dobiju punu podršku države i crkve. Stanić za "Novosti" kaže da je ideja da glavni pokrovitelji proslave budu predsednik Srbije Tomislav Nikolić i patrijarh srpski Irinej, kao i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik. - Ne mogu da verujem da podrška države može biti uskraćena. Potvrđen nam je skori susret sa predsednikom Nikolićem, a uskoro ćemo razgovarati i sa patrijarhom - kaže nam Stanić. Predsednik Matice dodaje da su se sa predlogom za učešće u obeležavanju jubileja obratili i crnogorskoj Akademiji, ali da Crnoj Gori, kao državi, teško mogu da se obrate sa ovakvim zahtevom. - Ona je napustila državotvorne tradicije dinastije Petrovića i Njegoševe, i čini suprotno. Ne očekujem saradnju, jer oni imaju razloga da prikrivaju ovu godišnjicu - otvoren je Stanić. O izostanku državnog krova nad proslavom Njegoševog jubileja, "Novosti" su tražile mišljenje i od akademika SANU Dobrice Ćosića, Ljubomira Simovića i Matije Bećkovića. Ćosić smatra da bi bilo sasvim dovoljno i da Akademija to obeleži. Simović je uveren da će SANU uputiti predlog Vladi da proslava dobije državni nivo. - Koji bi jubilej valjalo organizovati na državnom nivou ako ne dvestotu godišnjicu Njegoševog rođenja - kaže nam Simović. Bećković, u ulozi predsednika Odbora za proslavu 200 godina Njegoša, formiranog pri Matici srpskoj, misli da bi sve to morala da zakrovi država. - Kasni se, godina je počela, a ovo bi trebalo da bude najvažniji kulturni događaj. Ne mogu da verujem da bi se država odrekla Njegoša, da neće to da slavi, može biti iz neznanja ili rasula. Ako je slavljeno 150 godina, fenomen bi bio da nije proslavljeno 200. Imaju mustru kako je proslavljano dosad, a ono što je najbliže je obeležavanje dva veka Vuka. Da se dostojno ne proslavi 200 godina, po jednodušnom mišljenju, najvećeg pesnika srpskog jezika, to bi bila sramota, ali ne za njega. To bi bilo isto kao da nije proslavljeno 200 godina od Prvog srpskog ustanka - kaže nam Bećković. Naši sagovornici podsećaju da Njegoš nije samo pesnik nego i vladika, tako da je ovaj jubilej bitan i veliki događaj i za crkvu. Protojerej Radomir Nikčević, direktor "Svetigore", kaže za "Novosti" da je godina pred nama dvostruko jubilarna, pored Njegoševog dvestotog rođendana, slavimo i devetstogodišnjicu rođenja Stefana Nemanje na Ribnici. - Činjenica da su obe ove ličnosti rođene na teritoriji današnje Crne Gore i da ih jedan dobar deo tamošnjeg stanovništva doživljava kao strance i okupatore, govori o teškoj duhovnoj i nacionalnoj krizi koja nas je zahvatila. Klanjajući se vremenu koje dolazi, ljudima i rečima koji su izgubili težinu i izopačili se, gubimo iz vida i iz sluha mudre reči i iskustvo umnih ljudi, naših predaka i učitelja, kroz čije je duše prolazila i prelamala se velika i teška drama srpskoga naroda. Reči apostola Pavla: "I zato će im Bog poslati silu obmane, da veruju u laži, da budu osuđeni svi koji ne verovaše Istini", na neki način odslikavaju to stanje društva - kaže Nikčević. Srpski narod u celini, po njegovim rečima, da bi sačuvao svoju, veoma poljuljanu, samosvest, na svim svojim teritorijama, treba i mora da slavi značajne datume iz svoje kulture i svoje istorije. - Njegoš je najveći pesnik našeg naroda i, kao nebo nad selom, visoko nad našom sveukupnom današnjom sudbinom i našom prizemnom mišlju, stoji, kao duhovno obitavalište naše, čista i nacionalno osvešćena njegova misao. Njegoševo delo je, u najboljoj meri, i sadržitelj istorije i simvol i slika narodnog života, njegovog večitog stremljenja Bogu, slobodi, pravdi, univerzalnim vrednostima čovekovog života. Zato ne mogu da verujem da vlast u Srbiji, koja se trudila da udovolji nepostojećim crnogorskim jezičarima u srcu Bačke, ne vidi i ne nađe za potrebno da proslavi godišnjicu najvećeg pesnika svoga jezika, i na taj način pokaže da oseća bilo svoga naroda, svoga jezika i svoje kulture. Ako inteligencija u Beogradu ne vidi Njegoša kao krajeugaoni kamen svoga bića, onda smo mi, u svom sveukupnom poremećaju, došli do ivice ambisa - upozorava Nikčević i dodaje: - Što se tiče naše crkve, naravno da će se upriličiti brojne književne večeri i duhovne akademije koje će kao temu imati duhovno i književno delo našeg velikog pesnika. U saznanju sam da se već sada, u januaru, neke Svetosavske akademije u Crnoj Gori pripremaju u čast dvestogodišnjice Njegoševog rođenja. Kao zaključak moglo bi se dati mišljenje pisca i kritičara mlađe generacije dr Slobodana Vladušića da književnost u različitim kulturama ima različitu ulogu i mesto: negde je ona samo roba ili rafinirani oblik zabave, a negde osnovni instrument kojim jedna kultura i nacija razume samu sebe. - Mislim da nije potrebno dokazivati da u srpskoj nacionalnoj kulturi književnost ima povlašćeno mesto. Ako je tako - a bezbroj primera pokazuje da jeste tako - onda bi ravnodušnost države u pogledu proslave dva veka Njegoša bio zaista ozbiljan propust. Iskreno se nadam da se taj propust neće dogoditi - kaže za "Novosti" Vladušić. CRKVA NA LOVĆENU Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije zatražio je da, povodom 200. godišnjice rođenja Petra Drugog Petrovića Njegoša, bude obnovljena crkva Svetog Petra Cetinjskog na Lovćenu. On je podsetio da je poslednja želja čuvenog crnogorskog vladike i pesnika bila da se sahrani u kapeli na Lovćenu. Rajko Petrov Nogo, pesnik i akademik, za "Novosti": NAŠI NOVI VANZEMALJCI O PITANjU izostajanja državnog programa obeležavanja 200 godina od rođenja Njegoša, pesnik i akademik ANURS Rajko Petrov Nogo, za "Novosti", kaže: - Ekmečić je citirao Voltera: "Francuska se i inače volela mustafiti." Jedan Njegošev umnik veli: "Isturči se plaho i lakomo." Poturčeni, pounijaćeni, poarbanašeni Srbi - te kaznene ekspedicije svih okupatora negdašnjeg i današnjeg našeg durašnog ropstva - jesu li nam sudbina, rđava beskonačnost? U napasti samopredstavljanja u opštoj kleptomaniji, u haškoj reviziji, jesu li namerili da nam otmu, ne samo Kosovo i Metohiju, istoriju i geografiju, manastire, freske i velmože, ćirilicu, stećke, književnost i jezik na kome je napisana, već i da nam promene DNK, genetski kod. Uz jevropejsku i američku podršku, naša razbraća imaju zgodnu krilaticu: "Što je tvoje i moje je, a što je moje, samo je moje." Uz pomoć srpskog "sekularnog sveštenstva", sve što je srpsko svodi se na srbijansko, učestalo nas opominje Milo Lompar. Nemanja, Sveti Sava, Vukov i Njegošev Obilić, Dučić, Tesla, Milanković, Andrić - to su naši novi vanzemaljci! A "u Srbiji sebri, vazda ista tuga", pevao je Brana Petrović, neplivač. Uzimaju nam i ovo i ono; pa neka uzmu kad nemaju. Ne moraju otimati, daćemo im. Uostalom, Njegoš, Dučić, Tesla, Milanković i Andrić nisu ni rođeni u Srbiji; nemaju, dakle, naše državljanstvo. I tačka. Kada se rasteretimo velikih, onda ćemo, valjda, i mi biti veliki. Veliki - iz žablje perspektive. Srbija je stidljivo slavila dvesta godina Prvog srpskog ustanka, što ređe i što tiše pominjući Karađorđa. Stotu godišnjicu oslobođenja Stare Srbije (Kosova i Metohije) gurnula je na marginu. Dvestogodišnjicu rođenja najvećeg srpskog pesnika - kad već neće država Srbija, kad, kao i obično, vrda SANU - preuzela je, izgleda, Matica srpska. Kada su već mnogi Srbi "preučili" i zarobili sebe u tuđina, možda je tako i dobro. Uvek je najbolje onako kako je. Jedan dan u Novome Sadu, pa još jedan u Banjoj Luci i Beogradu, dok se mesto u Crnoj Gori još traži. Zvanična, dukljanska, montenegrinska Crna Gora ima prečeg posla - zabavila se, kako je Ivan Negrišorac nadahnuto napisao, "istragom predaka". Ponajviše istragom ponajvišeg. Ali Lovćen stoji gde stoji. Sam samcit i utamničen, Njegoš je jači od izroda.

Nastavak na Večernje novosti...