Izvor: Blic, 16.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaboravi sve što možeš
Pre neki dan, stavim na šporet supu (da podgrejem) i u medjuvremenu, uzmem da prelistam novine. U nekom trenutku setiim se svoje supe i zatrčim se u kujnu, uverena da je već podobro zagorela. Budalo klimakterična, krenem da psujem sebe, baš si kreten, pa mogla si da sačekaš pored šporeta, ako već počinješ da zaboravljaš. Ispljujem se što sam više mogla, ali na moje ogromno zaprepšašćenje – u kuhinji red i mir. Supa stoji u šerpi, kao što sam je i ostavila. Zaboravila, naravno, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da uključim ringlu. I tu se obradujem iz sve snage. Super, kažem, da sam kojim slučajem pribranija i manje zaboravna, od moje klope ne bi bilo ništa. I šerpa bi izgorela da sam se setila da škljocnem dugme na šporetu kad sam supu stavila. Posle dva dana, izadjem da kupim nešto u prodavnici, kad na kasi - nema mog novčanika. Auh, kažem prodavačici, neko mi gepio šlajpik i krenem da psujem i lopove i Wiesbaden u kojem živim i vratim se kući silno iznervirana. Kad, još sa vrata, ugledam novčanik na stolu. Ej, krečano, kažem, mogla si malo i da razmišljaš kad si krenula iz kuće, a ne da optužuješ poštene lopove, koji sve i da su hteli, ne bi imali šta da ti maznu. I tako, završim konverzaciju sa sobom i koliko odmah krenem natrag, po svoje stvari. Dodjem ponovo do kase, krenem da tražim novčanik (koji sam ovaj put sigurno ponela) i zaključim (poprilično lako - po probušenom džepu na jakni), da sam ga usput izgubila. Kud ga opet ne zaboravih, rekoh razmišljajući - da li je zaboravnost u mojim godinama mana ili prednost!?
.jpg)
