Izvor: Blic, 26.Jul.2010, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaboravi sve što možeš
Pristavim supu na šporet i usput, uzmem da prelistam novine. U nekom trenutku setim se svoje supe i zatrčim se u kujnu, uverena da je već podobro zagorela. Budalo klimakterična (krenem da psujem sebe), baš si kreten, zašto radiš dve stvari odjednom, mogla si prvo da sačekaš supu, pa tek onda da isčitavaš tračeve…
Ispljujem se tako na sav glas, ali na moje ogromno zaprepašćenje – u kuhinji red i mir. Stoji supa u šerpi, baš kako sam je ostavila. Zaboravila, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << naravno, da uključim ringlu! I tu se obradujem iz sve snage. Super, kažem, da sam kojim slučajem manje zaboravna, od moje klope ne bi bilo ništa. I šerpa bi zagorela da sam se setila da škljocnem dugme na šporetu. Posle dva dana, izađem da kupim nešto u prodavnici, kad na kasi – nema novčanika. Auh, kažem prodavačici, neko mi gepio šlajpik i krenem da psujem lopove i Wiesbaden i svoju nesmotrenost" i vratim se kući, silno iznervirana. Kad, još sa vrata, ugledam novčanik na stolu.
Ej, krečano (kažem sebi), zašto optužuješ poštene Wiesbadenske lopove, koji sve da su hteli, ne bi imali šta da ti maznu, jer si njihov eventualni plen, tvoj novčanik, zaboravila da poneseš. I tako, završim konverzaciju sa sobom i koliko odmah krenem natrag, u radnju, po svoje stvari. Dođem ponovo do kase i krenem (opet) da tražim novčanik (koji sam ovaj put sigurno ponela) i zaključim, poprilično lako (po probušenom džepu na jakni), da sam ga usput izgubila. Kud ga opet ne zaboravih, rekoh? Pitajući se, naravno – da li je zaboravnost u mojim godinama prednost ili mana!?
