Izvor: Blic, 09.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaborav kao sudbina
Pre nedelju dana, potpisnik je predložio javno obeležavanje jednog datuma. I promašio je datum. Umesto sedamnaesti novembar, napisao je isti broj, ali sledeći mesec. Priznajem da sam na taj način sam devalvirao sopstveni predlog. Koji – predlog, mislim - ionako neće biti shvaćen i prihvaćen.
Na stranu omaška koja može biti posledica zaborava upravo protiv kojeg se predlaže ustanovljavanje nekakvog „demokratskog dana", nekog trenutka fiksiranog u prošlosti u odnosu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na koji bismo mogli označiti dolazak novog. Ako bismo to uopšte mogli. Ostaje, i dalje, pitanje naše kratke pameti – potpisnik se, valjda je očito, ne isključuje – našeg stalnog „rada zaborava", naše večite potrebe da se sve izrelativizuje do apsurda, i dalje – do vlastite suprotnosti.
Možda sedamnaesti novembar nije dobar datum. Možda se, tada, zbilja ništa značajno nije dogodilo, osim što je nekoliko stotina hiljada ljudi razumelo da je jedan nakaradan sistem konačno načet. Taj datum, recimo, ne znači ništa celoj jednoj interesnoj grupi, da ne kažem stranci, koja se sada nudi za lidersko mesto, iako to nije želja – a ni volja – birača. Jeste, mislim na onu stranku koja je uspešno oćutala sve naše ulične pokušaje, zatvorena u svoju kulu od belokosti u kojoj je, uglavnom, komentarisala tuđe postupke. Čudnim obrtima političke sudbine, taj klub zamišljenih nacionalista niskog intenziteta, postao je značajan činilac. Sada, kada se polako vraćaju na svoju realnu meru, pokušavajući da, teniskim rečnikom, serviraju za ostanak u meču koji će na kraju izgubiti, kao i svi grogirani bokseri– da sada pređemo na drugi sport – mlate oko sebe čineći štetu. Na drugima u ringu, protivnicima i sudiji, stoji odgovornost da ne dožive slučajni nokaut.
Bliži se druga godišnjica, crni dan za srpsku demokratiju.
Ni to nije dobar datum.
Ali je, nažalost, nezaboravan.
