Izvor: RTS, 07.Avg.2012, 10:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zablude o studentskim seminarima

Putovanja u inostranstvo, učenje, sticanje novih prijatelja – sve to pružaju studenski programi i letnje škole. Organizatori seminara najčešće obezbeđuju smeštaj i hranu, a studentima ostaje da pokriju troškove prevoza. Međutim, većina se ne prijavljuje jer smatra da su uvek potrebni visok prosek ili savršeno znanje engleskog.

Spoj lepog i korisnog. To su, najkraće rečeno, studentski seminari. Ipak, oni koji svakodnevno analiziraju potrebe i želje studenata u Srbiji >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << kažu da je taj spoj sve slabiji. Razlog su zablude o tome šta je sve potrebno da bi se na ovakav način proveli dani raspusta.

Tatjana Vidaković sa sajta Infostud kaže da je jedna od čestih zabluda da studenti obavezno moraju da imaju visok prosek, što nije tačno.

"Negde se navodi da je potreban prosek preko 8,5, ali, u velikom slučaju, nije. Traže se ljudi otvorenog uma koji će da donose neke zaključke. Još jedna zabluda je novac, ali dobra vest je da je većina seminara plaćena, jer organizatori obezbeđuju troškove smeštaja i ishrane", navodi Vidakovićeva.

Tako je Miroslav Čakširan, student novinarstva, obišao, kako kaže, pola sveta. Smatra da je nedostatak motivacije glavni krivac što njegove kolege slabo pohađaju letnje radionice.

"Mi smo bili svuda – od Islanda, Francuske, Nemačke, Mađarske, regionalnih komšijskih zemalja. Najčešće smo se bavili tim vršnjačkim edukacijama, tolerancijom, promocijom različitosti i razgovarali o tome šta je to što nas lično podstiče na kreativnost", kaže Čakširan.

Ali da bi krenuli u takvu potragu, mnogi misle da treba da budu aktivisti nekih organizacija, ili da savršeno govore engleski jezik. Neretko se dešava da studenti prvih i drugih godina misle da nisu dovoljno stari da bi aplicirali.

"Starosno ograničenje je na najvećem broju seminara između 18 i 30 godina. Ili kažu: 'Jaoj, kako ću sam da idem', a mislim da je zabava tu ključna, upoznaju se ljudi, i jezička barijera i kulturna raznolikost ne smeju biti prepreke", navodi Tatjana Vidaković.

Ovakav vid obrazovanja zastupljeniji je u zemljama zapadne Evrope, kažu u Studentskoj konferenciji univerziteta Srbije.

Đorđe Milošević iz SKONUS-a navodi da te prakse mnogo znače studentima. "Upućuju ih u te sitne detalje kojima će se baviti kasnije kada se negde zaposle. Jer, na fakultetima se dosta nauči, ali opet se kaska u tim novim stvarima koje se uče na seminarima i praksama", ističe Milošević.

U te sitnice ubraja se i mnoštvo lepih uspomena i brojna prijateljstva koja ostaju za ceo život.

Nastavak na RTS...