Izvor: Vesti-online.com, 02.Jan.2015, 06:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zablude o ishrani u koje i dalje verujemo

Kada su u pitanju ishrana i zdravlje mnoge tvrdnje i savete uzimamo zdravo za gotovo, ne stavljajući ih u određeni kontekst. Zbog toga dolazi do pogrešnog razumevanja i stvaranja zabluda i mitova o nekim namirnicama, načinu ishrane i uticaju na ljudsko zdravlje. Ovo su neke od njih koje se često mogu čuti u razgovorima o ishrani, a nisu tačne, ili barem ne uvek.

Još sredinom 20. veka pokazalo se da bi osobe s hipertenzijom trebalo da smanje unos soli jer im to zaista i pomaže. >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << Ali, nema razloga da to učine i osobe s normalnim krvnim pritiskom jer su mnoga velika istraživanja pokazala da normalne, pa i nešto veće količine soli ne uzrokuju visok pritisak. Isto tako, kada je u pitanju visok krvni pritisak, zapravo je važna srazmera mierala natrijuma i kalijuma, pa oni koji ne žele da značajno smenje ili izbace upotrebu soli, mogu da jedu više namirnica koje su bogate kalijumom i na taj način kontrolišu hipertenziju. Nepotrebno izbacivanje soli može dovesti do nedostatka natrijuma ili joda.

Kako većina ljudi krompir jede posle obrade kao pržene krompiriće, čips ili uz neku drugu kaloričnu hranu, često ga vezujemo za gojaznost i svrstavamo u nezdrave namirnice, dok slatki krompir ili batat smatramo zdravijom verzijom krompira. Slatki krompir ima više vlakana i vitamina A, dok običan beli krompir sadrži više važnih minerala poput gvožđa, magnezijuma i kalijuma, pa ne možemo reći da je jedan zdraviji od drugog. Krompir kao namirnica ne goji, već je gojenje rezultat neuravnotežene ishrane uopšte, ali kada je u pitanju količina kalorija i zdravlje, važno je na koji način ćete spremiti krompir.

Crveno meso često u razgovoru ima negativnu konotaciju, pa se belo meso smatra zdravijim. Japanski znaučnici su 1986. godine laboratorijske miševe "hranili" velikim dozama aminokiselina koje nastaju u prepečenom crvenom mesu, a miševi su posle toga razvili neke oblike raka. Posle ovog istraživanja pojavila se teza o potencijalnoj vezi između crvenog mesa i karcinoma. Međutim, ni jedno istraživanje nije pokazalo kako crveno meso može biti direktan uzrok nekog oblika karcinoma. Zato, i dalje možete bezbrižno da ga jedete, ali izbegavajte zagorele i prepečene komade.

Poželjno je da mnoge dijete sadrže veći unos proteina, pogotovo ako još i trenirate. Ali, neki znaju da kažu da je visok unos proteina štetan za bubrege. Smatralo se da veliki unos proteina predstavlja veliki stres za bubrege jer ubrzava filtraciju krvi u minuti, međutim holandski naučnici su još pre skoro dve decenije utvrdili da obrok bogat proteinima zaista ubrzava rad bubrega, ali samo trenutno, pa velika količina proteina ne utiče na rad i funkciju bubrega. Ukoliko imate zdrave bubrege slobodno se držite visokoproteinske dijete.

Nastavak na Vesti-online.com...