Izvor: Politika, 03.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zabava na rolerima
Kada je 1700. godine jedan nepoznati Holanđanin, ljubitelj klizanja, poželeo da svoj omiljeni sport primenjuje i leti, nije mogao ni da zamisli da će njegov izum kasnije postati čuven svuda u svetu. Ovaj Holanđanin napravio je drveni ram u koji je ugradio drvene točkiće i zatim ga fiksirao na svoju cipelu. Tako su stvoreni prvi roleri, koji su izgledom više podsećali na stare rolšue.
Na jednom maskenbalu u Londonu 1760. godine najveću pažnju i oduševljenje okupljenih osvojio je izumitelj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Džozef Merlin koji je na zabavu došao u čizmama sa metalnim točkićima. Dok je rolao po skupocenom podu u balskoj dvorani i usput svirao violinu, Merlin nije mogao da prikoči i uleteo je u veliko ogledalo na zidu dvorane. Ogledalo se razbilo, a roleri su "uskočili" u englesko društvo. Od tada, iako ne često, roleri su korišćeni više za zabavu nego za rekreaciju.
U Berlinu 1818. godine Nemci otkrivaju čari rolera koji su prvi put korišćeni na pozorišnim daskama. U jednoj baletskoj sceni, gde je trebalo klizati po ledu, baletani su se pojavili klizeći po pozornici zahvaljujući točkićima na svojoj obući. Godinu dana kasnije u Francuskoj je prvi put patentirana "rolajuća" čizma, na čijem đonu je bio prikačen ram sa drvenim točkićima, poređanim u jednom redu.
Englez Robert Džon Tajrs iz Londona patentirao je 1823. godine "rolito" rolere koji su se sastojali od cipele na čijem je đonu bilo zakačeno pet točkića u jednom nizu.
U godinama koje su usledile gotovo paralelno u Engleskoj i Nemačkoj pronalazači su nastojali da usavrše ove cipele sa točkićima. U drugoj polovini 19. veka preko okeana, na američkom kontinentu, Džejms Plimton pronašao je način kako se može prilično sigurno i jednostavno voziti na točkićima. On je 1863. godine konstruisao cipelu sa točkićima koji su bili poređani u dva niza, po dva sa svake strane. U narednim decenijama "kotrljajuće" cipele su postale popularne među stanovnicima mnogih zemalja sveta, a početkom prošlog veka počeli su da se grade centri za vožnju rolera. Tako je 1902. godine u Čikagu otvoreno igralište za ljubitelje rolera, koje je bilo u obliku kruga, a staza se prostirala po obodu ovog svojevrsnog "prstena". Vožnja rolera postepeno je prerasla u pravi sport, a o njegovoj popularnosti dovoljno govori podatak da je u prvim decenijama prošlog stoleća u američkim gradovima otvoreno na desetine staza za ljubitelje "rolanja".
Vremenom je drveni ram koji se bukvalno navlačio na cipelu zamenjen mnogo modernijom varijantom, pa su danas roleri napravljeni iz jednog dela – duboke cipele koja je obično od plastike i točkića koji su prikačeni u jednom nizu na podlogu pomoću metalnih šipki. Za razliku od nekadašnje vožnje koja je značila sporo kretanje i teško zaustavljanje, moderni roleri omogućavaju brzu i rizičnu vožnju, a posebne kočnice "ukopavanje" u mestu. Roleri su danas popularni na celoj planeti, a poslednjih decenija sve češće se održavaju rolerijade i velika takmičenja u vožnji na "kotrljajućim" cipelama.
[objavljeno: ]
.jpg)
