Izvor: Politika, 20.Mar.2013, 13:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za zapošljavanje invalida potreban korektan rečnik
Osuda zbog termina „blago retardirana osoba” i „pokretni invalidi”. – Imao sam najbolju nameru, i ja sam invalid, kaže Branislav Knežević
Umesto kandidata za posao koji je ponudio u pekari, Branislavu Kneževiću, predsedniku Udruženja građana i invalida dijabetičara „Spas i nada” iz Veternika, javile su se predstavnici organizacija osoba sa hendikepom – zbog diskriminišućeg sadržaja oglasa. Kneževiću je, kako objašnjava za „Politiku”, bio potreban >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << radnik koji može da obavlja naporni pekarski posao, pa je u lokalnom listu objavio oglas da traži pekara koji „može biti blago retardirana osoba”. Osim pekara, Knežević je u oglasu naveo da želi da zaposli i dva radnika „pokretnih invalida” i jednu prodavačicu koja „može biti i normalna osoba i invalid”.
Knežević ne krije povređenost zbog činjenice da je njegova „dobra namera protumačena na loš način” i dodaje: –Znam kakav je život invalida, jer sam ratni vojni invalid – u ratu sam izgubio nogu kada sam stao na nagaznu minu. U okviru našeg Udruženja građana invalida i dijabetičara „Spas i nada” postoji pekara na čijem se platnom spisku nalazi nekoliko osoba sa invaliditetom i sada nam se ukazala potreba za pekarom. Svestan da taj posao ne može da obavlja neko ko je u kolicima ili ko nema ruku ili nogu, odnosno osoba koja je fizički invalid – zato sam u oglasu i naveo da nam treba osoba sa blagom mentalnom retardacijom. Da sam napisao da mi treba osoba sa invaliditetom na oglas bi se javili mnogi sa fizičkim hendikepom i svakom bih morao da objašnjavam da ne može da radi taj posao. Žao mi je ako sam nekoga povredio, ali imao sam najbolju nameru – da pružim šansu onima koji imaju problema u intelektualnom funkcionisanju – kaže Branislav Knežević.
Naš sagovornik dodaje da se prilikom sastavljanja ovog oglasa konsultovao i sa stručnjacima iz Centra za socijalni rad i ističe da udruženje nema dovoljno novca da objavljuje opširnije oglase, jer su oni izuzetno skupi.
Ana Joksimović iz Centra za samostalni život osoba sa invaliditetom kaže da se vrlo često dešava da oni koji zaista ne žele nikoga da povrede upravo to urade, jer koriste diskriminišući jezik.
– Ne sumnjam u dobre namere ovog poslodavca, ali reći „blago retardirana osoba” je pejorativno i diskriminišuće. On je u oglasu mogao da napiše da mu je potrebna osoba sa invaliditetom koja je motorički spretna ili koja nema teškoće u kretanju. Termin „blago retardirana osoba” mogao je da zameni izrazom „osoba koja ima intelektualne teškoće” i onda taj oglas ne bi zvučao uvredljivo i diskriminišuće. Važno je razumeti da se osobe sa invaliditetom u svakodnevnom životu susreću sa brojnim oblicima diskriminacije pa zbog toga veoma osetljivo reaguju na oglase ovakve vrste – objašnjava Ana Joksimović.
Pomoćnica poverenice za zaštitu ravnopravnosti Kosana Beker u razgovoru za naš list objašnjava da je u ovom oglasu za posao sporno nekoliko stvari.
– Terminologija koja je korišćena je nekorektna i produbljuje stigmatizaciju osoba sa fizičkim i intelektualnim invaliditetom. Ukoliko je namera ovog poslodavca bila da afirmativno postupi i zaposli osobe sa invaliditetom koje se u našem društvu najteže zapošljavaju, bilo je potrebno da koristi termine koji nisu uvredljivi. Takođe, problem je i to što se u oglasu traži osoba ženskog pola i što se navode određene godine kao uslov, što je diskriminišuće, izuzev u posebnim situacijama koje propisuje Zakon o radu, ali koje ovde nisu navedene. Iz izraza „pokretna invalid ili obična osoba” zaključuje se da su osobe koje koriste kolica neobične i ovakva formulacija je zaista ponižavajuća i uvredljiva – ističe Kosana Beker.
Ona podseća da je Kancelarija poverenice za zaštitu ravnopravnosti mnogo puta reagovala i uputila preporuku Nacionalnoj službi za zapošljavanje i internet-portalima koji oglašavaju konkurse za posao, da ne objavljuju diskriminatorne oglase, „što su oni u najvećoj meri i ispoštovali”.
Katarina Đorđević
objavljeno: 20.03.2013.
.jpg)
