Izvor: B92, 22.Maj.2012, 01:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Za umiruće nema mesta u bolnicama

Beograd -- U 13 bolnica u Srbiji za najteže pacijente u poslednjoj fazi bolesti, kojima zvanična medicina može još jedino da olakša patnju, postoji samo 140 kreveta.

Zbog toga ovi ljudi, iako se već godinama govori o razvijanju palijativnog zbrinjavanja u našem zdravstvu, i dalje, uglavnom, poslednje dane provode kod kuće, najčešće u teškim mukama.

Prema planu Ministarstva zdavlja, za njih bi trebalo da se obezbedi još 160 bolničkih postelja, ali tek za naredne >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << tri godine. Tako bi do 2015. godine Srbija u 28 zdravstvenih ustanova na sekundarnom nivou trebalo da ima ukupno 300 kreveta za palijativno zbrinjavanje, pišu "Novosti".

Ali ni tad naš zdravstveni sistem neće moći da odgovori svim potrebama pacijenata u završnoj fazi bolesti, jer samo od različitih vrsta karcinoma godišnje umre oko 20.000 ljudi. A prema medicinskim standardima, palijativno zbrinjavanje je neophodno ne samo obolelima od raka, već i od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa, opstruktivne bolesti pluća, side, posle teških povreda u saobraćajnim nesrećama...

"Ove godine Ministarstvo zdravlja izdvojiće još 15 miliona dinara za adaptaciju prostora za palijativno zbrinjavanje", kaže Vladimir Čakarević. "U drugoj fazi, od ove do 2015. palijativnu službu razvijaćemo u opštim bolnicama u Kikindi, Pančevu, Vrbasu, Sremskoj Mitrovici, Valjevu, Požarevcu, Kragujevcu, Boru, Čačku, Kruševcu, Pirotu, Prokuplju, Kosovskoj Mitrovici i kliničko-bolničkim centrima „Bežanijska kosa", „Dr Dragiša Mišović", „Zemun" i „Zvezdara". U planu je otvaranje centra za razvoj palijativnog zbrinjavanja u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije."

"Razvijanje palijativne službe odvija se u dve faze", kaže za „Novosti" Vladimir Čakarević, savetnik u Ministarstvu zdravlja Srbije. "U prvoj fazi, od 2009. do 2012. godine, razvijana je palijativna služba u opštim bolnicama u Subotici, Zrenjaninu, Somboru, Loznici, Smederevskoj Palanci, Ćupriji, Zaječaru, Užicu, Vranju, Specijalnoj bolnici „Vrnjačka banja", Kliničkom centru Niša i kliničko-bolničkim centrima „Zemun" i „Zvezdara"."

U Srbiji postoji nekoliko privatnih ustanova za prihvat umirućih pacijenata, ali samo retki mogu da izdvoje 70 evra po danu, koliko obično koštaju terapija i celodnevna nega u privatnim centrima. Zato u takvim situacijama rodbina na sve načine pokušava da obolele smesti u bolnice, ali one retko primaju umiruće pacijente.

"Naše odeljenje gerijatrije je stalno popunjeno", kaže za „Novosti"dr Aleksandar Milošević, direktor KBC „Zvezdara".

"Ideja palijativnog zbrinjavanja je da se tim pacijentima u poslednjoj fazi bolesti bar 10-15 dana obezbedi dostojanstven život. Tada im se pruža humana nega, sve ono što može da olakša tegobe, a oporavak je u drugom planu. Najčešće su to pacijenti s raznim infekcijama zbog komplikacija bolesti i oboleli od različitih vrsta karcinoma."

Obolelima od raka, za sada samo u Beogradu, gde od karcinoma godišnje umre oko 5.000 ljudi, i bližoj okolini, pomoć besplatno pružaju i dve ekipe sa dva lekara i tri medicinske sestre „Belhospisa", specijalizovane dobrotvorne organizacije koja radi od 2004. godine.

"Uspevamo da zbrinemo oko 400 pacijenata godišnje, što je svega 10 odsto onih kojima bismo mogli pomoći, ali su nam finansijske mogućnosti ograničene, s obzirom na to da se finansiramo samo iz donacija i dobrotvornih akcija", kaže za „Novosti" Ivana Todorović iz „Belhospisa".

"Balkanski fond za lokalnu inicijativu odobrio je naš predlog za uključivanje psihologa, socijalnog radnika i volontera u proces palijativnog zbrinjavanja i na tome trenutno radimo. Najveći problem je što u Srbiji nema hospisa, ustanova specijalizovanih za palijativno zbrinjavanje terminalno obolelih, koje postoje u više od 125 zemalja sveta."

Nastavak na B92...