Izvor: Politika, 24.Okt.2013, 12:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za učiteljski poziv potrebna je hrabrost
Dve decenije fakultetskog obrazovanja učitelja u Srbiji. – Obrazovati znači utisnuti lik, karakter u mladog čoveka, a bez te etičke komponente učiteljski poziv postaje jedno u nizu zanimanja
Fakultetsko obrazovanje učitelja u Srbiji puni tek 20 godina, a tradicija školovanja učitelja kod Srba traje gotovo dva veka. Za učiteljski poziv je u stvari dovoljno malo: imati hrabrosti da se slobodno koristimo sopstvenim razumom i tome naučimo one koje podučavamo... – fragmenti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su „Pohvale nesavršenosti učiteljskog poziva”. Sročio ju je profesor dr Mile Savić, dekan Učiteljskog fakulteta u Beogradu, kao uvod u monografiju „Učiteljski fakultet 1993 – 2013”. Među njenim koricama sabrano je 20 godina postojanja i rada ovog prosvetnog hrama.
Ukoričena baština fakultetskog školovanja učitelja u Srbiji povodom jubileja stiže iz bogate riznice izdavačke delatnosti kojom se Učiteljski fakultet diči. Odlični uslovi, savremeno opremljene učionice, sale, amfiteatri, studentski centar za naučnoistraživački rad, međunarodna saradnja... takođe su na listi povoda za ponos kuće znanja čija je misija najbolje visoko obrazovanje budućih učitelja i vaspitača.
– Obrazovati znači utisnuti lik, karakter u mladog čoveka. Bez te etičke komponente učiteljski poziv gubi smisao i postaje jedno u nizu zanimanja. Nažalost, poziv učitelja je danas ugrožen, a mora biti vezan za tradiciju koja je temelj budućnosti. A na pitanje: „Ko će učiti učitelje?” odgovor je da moramo biti spremni da sami sebe obrazujemo. A vrlo ozbiljan problem je što učiteljski fakulteti ne učestvuju dovoljno u izradi i donošenju strateških akata koji se tiču obrazovanja – kaže za naš list dr Mile Savić.
Pod krovom Učiteljskog fakulteta akademci se obrazuju na svim nivoima studija. Prorektor za nastavu dr Zorana Opačić objašnjava da na osnovnim i master studijama postoje dva smera: za buduće učitelje i za buduće vaspitače u predškolskim ustanovama. Doktorske studije iz metodike razredne nastave su naučni vrh obrazovanja učitelja kod nas.
– Da bi mogli da uđu u učionicu, odnosno da rade u školi, učitelji posle osnovnih studija moraju da završe master i problem je što od 140 predviđenih mesta za naše master studente resorno ministarstvo propisuje samo 15 budžetskih – ukazuje dr Zorana Opačić.
Budući učitelji moraju da savladaju stručni, pa da usavrše metodički deo spektra raznovrsnih predmeta: od srpskog jezika i matematike, do sporta i umetnosti.
Fakultet im je omogućio da ono što nauče pokažu kolegama u svetu, zahvaljujući saradnji sa srodnim obrazovnim ustanovama u Francuskoj, Poljskoj, Belgiji, Španiji, Sloveniji...
– Suština je u razmeni nastavnika, studenata, iskustva. Sa Poljacima imamo Zbornik u kom njihove radove recenziramo mi, a naše oni. Očekujemo studenta iz Brisela koji će kod nas biti četiri nedelje na praksi u školama vežbaonicama. Najuspešnije naše studente redovno vodimo na svetski Sajam obrazovanja u Bazelu – dočarava mr Vera Radović, prodekan za međunarodnu saradnju.
------------------------------------------------------------------------------
Biblioteka pozajmljuje studentima 1.000 knjiga dnevno
Biblioteka Učiteljskog fakulteta broji 46.000 naslova: udžbenika svih izdavača, monografskih publikacija, diplomskih, magistarskih, master, doktorskih radova... Knjiga uvek nedostaje. Učiteljski fakultet u saradnji sa „Microsoftom” digitalizacijom je kapitalna dela srpske književnosti učinio lako dostupnim u „Antologiji srpske književnosti” onlajn.
– Kada počne nastava i do 1.000 knjiga studenti pozajme iz biblioteke u jednom danu – otkriva Ljubica Gvozdić, bibliotekar na Učiteljskom fakultetu.
------------------------------------------------------------------------------
Srećan trenutak u srpskom obrazovanju
– U srpskom obrazovanju koje je sklono preteranim i nepromišljenim eksperimentima, za 39 godina koliko u njemu radim, jedna od najboljih odluka jeste podizanje školovanja učitelja na fakultetski nivo. Time su učitelji dobili više stručnog znanja i metodičkog obrazovanja. Dobili su neophodnu zrelost koju im daju četiri godine studiranja, ili pet godina studiranja, kada se posle osnovnih studija uračuna i master. Prvi oktobar 1993. kada je Učiteljski fakultet u Beogradu počeo da radi jeste srećan trenutak u našem obrazovanju – ističe profesor dr Aleksandar Jovanović, koji je na čelu Učiteljskog fakulteta u Beogradu bio gotovo celu deceniju.
------------------------------------------------------------------------------------------
Učiteljski fakultet:
– druga kuća za oko 2.000 studenata i 80 predavača
– prve studente primio je 1993. godine, četiri godine kasnije 62 njih činilo je prvu generaciju diplomiranih učitelja
– od osnivanja do danas iznedrio je 16 generacija prosvetnih radnika sa fakultetskom diplomom
– danas ovaj fakultet živi u dva zdanja, u Ulici kraljice Natalije, gde je smešten i dekanat, i u drugoj zgradi, u Ljutice Bogdana, gde je do 2006. radila Viša vaspitačka škola, a onda je postala deo Učiteljskog fakulteta
– izdvojena odeljenja ove obrazovne ustanove van Beograda smeštena su u Novom Pazaru i Vršcu
M. Simić-Miladinović
objavljeno: 24.10.2013.
