Izvor: Večernje novosti, 25.Feb.2017, 16:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Za stratište Jabuka 14 miliona

Novosti saznaju - Jedno od najvećih gubilišta iz Drugog svetskog rata biće dostojno obeleženo. Spomenik je potpuno devastiran, a mesingani delovi prodati kao sekundarne sirovine JEDNO od najvećih stratišta u Evropi, Jabuka kraj Pančeva, na kome je tokom Drugog svetskog rata ubijeno više od 12.000 ljudi, konačno će u julu biti obnovljeno. Ministarstvo za rad, socijalna i boračka pitanja izdvojilo je za to 14 miliona dinara, dok će Grad Pančevo postaviti putokaze >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << ka ovom komemorativnom mestu. Ovo je Tigran Kiš, predsednik Skupštine grada Pančeva, saopštio učesnicima međunarodnog seminara "Mesta stradanja - Prva faza Holokausta u Srbiji i Hrvatskoj". Osim Jabuke, učesnici su juče posetili i prvi sabirni logor na ovim prostorima - Svilaru. Logor je ustanovljen još u aprilu 1941, a danas se u zgradi nalaze privatni stanovi i radnje! Posetili su i za javnost zatvoreni zatvor Gestapoa, u podrumima pančevačkog Narodnog muzeja i logor Topovske šupe, na Autokomandi, u Beogradu. Na Jabuci je skončalo 2.200 logoraša iz Topovskih šupa, ali i logoraši sa Banjice i Starog sajmišta, iz Svilare i zatvora Gestapoa. Po rečima Davida Montijasa, predsednika Jevrejske opštine Pančevo (na slici gore levo), bilo je dana kada je dolazilo i po desetak kamiona sa 30-40 ljudi u svakom. Danas je spomenik devastiran, a mesingani delovi pokradeni i prodati kao sekundarne sirovine. Mesto služi kao izletište za 1. maj. - Malo stratište, takođe kraj Tamiša, više nije obeleženo. Spomenik je nestao, a pretpostavlja se da su tela 133 ubijena mađarska Jevreja, koji su vraćani sa rada u borskom rudniku, prebačena na drugu lokaciju - kaže Montijas.Zatvor Gestapoa u Pančevu Topovske šupe, kako je kazao istoričar Milovan Pisari, iz Centra za istraživanje i edukaciju o Holokaustu, postojale su od avgusta do kraja novembra 1941. Tu su dovođeni muškarci Jevreji iz Beograda i Banata, i romski muškarci iz okoline. Procene su da je odavde u smrt odvedeno najmanje 5.000 Jevreja i 1.500 Roma. Oko 300-400 preživelih prebačeno je, u decembru 1941, na Staro sajmište. - Pre nego što su ubijeni, odavde su odvođeni na prinudni rad: raščišćavanje grada od ruševina, čišćenje kanalizacije... I danas se malo zna o jednom od prvih logora u okupiranoj Evropi. Nedavno smo otkrili da je komandant bio izvesni Broš, folksdojčer, čiji je brat živeo u blizini i pljačkao okolne romske kuće - kaže Pisari. Organizatori trodnevnog seminara su Savez jevrejskih opština Srbije, Centar za istraživanje i edukaciju o Holokaustu i Filozofski fakultet u Rijeci, u saradnji sa Memorijalom De la Šoah. LUCIJA RAJNER: DETE I PAKAO TOPOVSKIH ŠUPALuciji u logoru ubili oca, strica i dedu Dr Lucija Rajner, lekar u penziji, imala je samo sedam godina kada su njen otac, stric i deda zatočeni u Topovske šupe. Baka je bila smeštena u Jevrejskoj bolnici, na Dorćolu. Sve četvoro su ubijeni. Lucija je ostala sa majkom, Srpkinjom. - Otac je imao 31, a njegov brat 29 godina. Nestali su 14. novembra 1941. Pretpostavljamo da su streljani u Jabuci. Baka je ubijena u kamionu-dušegupki. Majka i ja smo odlazile da vidimo oca. Žene i deca bi se skupljali uz put i gledali ih kad idu sa rada, nekada pešice, nekada u otvorenim kamionima. Nismo smeli da im priđemo, ni da im doviknemo. Dvorište logora bilo je ogromno. Logoraši bi dolazili do bodljikave žice i tu bi, krišom, razmenjivali pisamca sa porodicama - priča dr Rajner. Oca je poslednji put videla 12. novembra. - Majka nije htela da me vodi 14. novembra, jer je počela susnežica. Ubrzo se vratila sa rečima: "Nema ih više." Pokušavala je godinama da sazna preko Međunarodnog crvenog krsta gde je skončao, ali bezuspešno. Ni sa bakom nismo stigle da se oprostimo, jer smo, dolazeći joj u posetu, videli dušegupku i požurile kući - kaže dr Rajner. U Jevrejskom istorijskom muzeju i danas se čuvaju pisma koja su ona i majka razmenile sa ocem.

Nastavak na Večernje novosti...