Izvor: Glas javnosti, 18.Avg.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za što bolje odnose sa stranim predstavnicima
Radovan Karadžić 19. maja 1994. godine ponovo upućuje pismo Glavnom štabu, sektoru za obaveštajno-bezbednosne poslove, u kojem navodi da ga je MUP informisao o veoma lošem stanju javnog reda i mira u opštini Trebinje i da je tim povodom održan sastanak organa opštine, policije, vojne bezbednosti i pravosudnih organa. Predsednik RS izveštava da su na skupu usvojeni zaključci i mere koje će preduzeti svi nadležni, ali da su ga “organi MUP-a izvestili da se vojna bezbednost ne pridržava >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << svojih zadataka, što usložnjava situaciju i onemogućava uspostavljanje narušenog javnog reda i mira”.
On navodi i da “grupe vojnih lica proganjaju izbeglice, ispoljavaju ambicije za sopstveno uvođenje reda na ulicama i zavode reket privatnicima”. Ovaj dokument potvrđuje da je Karadžić ponekad i prekoračivao svoja ovlašćenja kad god je trebalo očuvati javni red i mir i sigurnost manjinskih zajednica i izbeglica.
Drugog jula vrhovni komandant vojske šalje novo naređenje Glavnom štabu, u kojem traži da se predstavnik UN Jasuši Akaši dnevno i direktno obaveštava o svim kršenjima primirja od strane muslimanske vojske. Takođe, on insistira da se tim povodom objavljuju i saopštenja za javnost. U drugom delu dokumenta on navodi da se “zbog delikatne situacije, vođstvo srpskog naroda dogovorilo o načinu nastupanja u javnosti, kojim se prekida sa svim saopštenjima, osim sa onima o kršenju primirja”. Ova naredba upućena je u vreme primirja koje je kontrolisala misija Ujedinjenih nacija. Kako je muslimanska strana učestalo kršila primirje, Glavnom štabu se nalaže da o tome svakodnevno izveštava Akašija.
Sedmog avgusta, u pismu MUP-u, Karadžić ističe da u narednom periodu “svi organi policije i državne bezbednosti, kontrolni punktovi i radnici koji su u direktnom kontaktu sa Unprofom i UNHCR-om rade na unapređenju odnosa sa ovim i drugim međunarodnim organizacijama.
“Bez obzira na česte slučajeve zloupotrebe i nečasnih radnji ovih organizacija, čime se direktno stavljaju na stranu naših neprijatelja i gube obeležja neutralnosti, mi moramo unapređivati komunikaciju sa njima i negovati pristojan i koristan odnos”, obrazložio je Karadžić. On dodaje da sve probleme treba rešavati češćim sastancima, razgovorima i dogovorima. Predsednik RS navodi i da “kod otkrivenih zloupotreba i mahinacija treba postupati korektno po pravilima službe, takve slučajevima prijavljivati stranim predstavnicima i sa njima ih zajedno rasvetliti”.
“Kao znak naše dobre volje za unapređenje odnosa, izdajte naredbu Stanici javne bezbednosti Ilidža da se radio-tehničaru vrati radio-komunikaciona oprema koja mu je oduzeta, jer nije imao dozvolu za njeno korišćenje”, zaključio je Karadžić.
Ovde je važno napomenuti da je u okviru mnogobrojnih dužnosti predsednik RS posvećivao veliku pažnju saradnji sa Misijom UN i Visokim komesarijatom za izbeglice. Valja zapaziti da on preporučuje i nalaže korektno postupanje sa njihovim zvaničnicima, čak i kada čine zloupotrebe.
Desetak dana kasnije, 17. avgusta, Karadžić ponovo izdaje naredbu da se konvoji humanitarnih organizacija mogu kretati teritorijom RS samo uz odobrenje koordinacionog tela Vlade RS. On navodi da će se doneti pravilnik o načinu izdavanja odobrenja, kao i da će kontrolu sadržaja konvoja vršiti samo carina i pogranična policija. Ovo je još jedan u nizu dokumenata kojima je Karadžić nastojao da olakša prolazak konvoja, a otuda i stroga upozorenja da se prema konvojima postupa korektno. Do problema je, inače, dolazilo zato što su pojedine muslimanske organizacije neprestano pokušavale da pod vidom humanitarne pomoći kroz RS provedu vojni konvoj na muslimansku stranu.
