Izvor: Politika, 10.Maj.2014, 23:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Za šta su sve ministri bili pred sudom

U svakoj vladi od 2000. godine makar po jedan ministar našao se pred sudom. Neki postupci okončani su pravosnažnim sudskim presudama, dok neki još traju. Najčešće su pokretani zbog optužbi da su, dok su bili na položaju, zloupotrebili službeni položaj i tako protivpravno stekli imovinsku korist. Da su se sebi dozvoljavali mnogo šta nedostojno funkcije koju obavljaju, govori i podatak da su neki od političkih funkcionera šutirali i psovali novinare, opanjkavali kolege, pa čak i špijunirali >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u korist strane zemlje

Jožef Kasa – Pred Posebnim odeljenjem za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu (Specijalni sud) odgovara zbog optužbi da je s još 13 okrivljenih, iskorišćavanjem službenog položaja i ovlašćenja, odobravao bankarske garancije, kršeći zakonske i podzakonske akte i interne propise banke. Okrivljeni su na ovaj način, od 2005. do kraja 2011. godine, oštetili „Agrobanku” za 6,73 milijarde dinara, a za približno istu sumu spornim preduzećima kojima su krediti odobravani pribavili protivpravnu imovinsku korist.

Momčilo Perišić – Nekadašnji potpredsednik vlade za odbranu i bezbednost i načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije dva puta je odgovarao pred sudom: Haškim, zbog ratnih zločinau BiH i Hrvatskoj, i pred domaćim (nekadašnji Okružni sud u Beogradu) zbog špijunaže. Iako je u prvostepenom postupku pred Haškim tribunalom u septembru 2011. godine osuđen na kaznu zatvora od 27 godina, u žalbenom postupku pet meseci kasnije oslobođen je odgovornosti.

Postupak zbog optužbi za špijunažu u korist Sjedinjenih Američkih Država pokrenut je 2002. godine, a od 2005. je u prekidu zbog Perišićevog odlaska u Hag. Ako je suditi po nezvaničnim informacijama, gotovo da je izvesno da će postupak protiv nekadašnjeg načelnika GŠ biti obustavljen, ali nije poznato s kojim obrazloženjem. Prema jednoj verziji, to bi moglo da bude zastarevanje s obzirom na to da će delo biti prekvalifikovano u odavanje državne tajne, koje zastareva posle 10 godina. Prema drugoj, tumačenje će se zasnovati na delovima Zakona o Vojsci RS koji krivično gonjenje „prepušta civilnom pravosuđu”. Pojašnjenja radi, optužnicu protiv Perišića podiglo je Vojno tužilaštvo koje je naknadno „ugašeno”.

Dušan Mihajlović – Nekadašnji ministar policije odgovarao je po tužbi koju je protiv njega podneo nekadašnji šef biroa Vlade Srbije za informisanje Vladimir Beba Popović. On je tužio Mihajlovića jer je u okviru organizovane medijske kampanje tokom 2007. godine, u 47 tekstova „na najgrublji način klevetao bivšeg šefa vladinog Biroa za informisanje, u vezi sa njegovom ulogom u Vladi pokojnog premijera Zorana Đinđića”.

Dragan Veselinov – Iako je porodica Katarine Marić, koja je poginula 15. aprila 2003. godine kada je vozilo u kojem je bio tadašnji ministar poljoprivrede prošao kroz crveno svetlo, udario u banderu i „pokosio” devojku, inicirala pokretanje postupka protiv njega zbog davanja lažnog iskaza, on nije odgovarao. Braneći se, Veselinov je ponovio svoj raniji iskaz pred Okružnim sudom da je njegovo službeno vozilo, kojim je upravljao Bakalov, prošlo na semaforu kroz zeleno svetlo. Krivično vanpretresno veće tadašnjeg Drugog suda preinačilo je ranije rešenje istražnog sudije o sprovođenju istrage protiv Veselinova i kao neosnovan, odbio zahtev porodice Marić da se istraga sprovede.

Marija Rašeta Vukosavljević – Nekadašnjoj ministarki saobraćaja i telekomunikacija sudilo se pred Višim sudom u Beogradu zbog zloupotrebe položaja. Teretila se da je sa saradnicima učestvovala u malverzacijama prilikom izrade projekta i rekonstrukcije Terminala 2 i VIP salona na beogradskom aerodromu tokom 2003. i 2004. godine. Presudom Višeg suda u Beogradu 18. jula 2012. godine, Marija Rašeta je oslobođena odgovornosti.

Predrag Bubalo – Nekadašnji ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom s još sedam saradnika uhapšen je 14. juna 2013. godine. Kako je saopšteno posle hapšenja, Bubalu se na teret stavljalo da kao član vlade odgovoran za privatizaciju nije učinio ništa da spreči preuzimanje akcija „Luke” ispod tržišne cene. Navodno je bio obavešten da se radi nova procena vrednosti kapitala „Luke”, a nije naložio da se sprovede nadzor nad radom Agencije za privatizaciju i Akcijskog fonda i da se preispita doneta odluka o preuzimanju akcija od luksemburške firme „Vordfin” čiji su krajnji vlasnici u trenutku kupovine bili Milan Beko i Miroslav Mišković. Tužilaštvo za organizovani kriminal je podiglo optužnicu protiv Bubala i ostalih okrivljenih.

Velimir Ilić – Odgovarao je pred sudom zato što je 2003. godine šutnuo i vređao novinara nekadašnje TV Apolo iz Novog Sada. Parnica sa Ješićevim odštetnim zahtevom od 9,5 miliona dinara pokrenuta je još 2003. godine, ali se tuženi nije odazivao sudskim pozivima. Oči u oči, prvi put su se sreli posle devet godina od incidenta, pred Osnovnim sudom u Novom Sadu. Nekadašnji Opštinski sud u Novom Sadu doneo je još 2006. godine pravosnažnu presudu, na koju je Ilić uložio žalbu. U ponovljenom postupku doneta je, a kasnije i potvrđena, presuda da Ilić novinaru na ime odštete treba da isplati 1,3 miliona dinara.

Dragan Šutanovac – Bivši ministar odbrane je krajem 2007. godine tužio nekadašnjeg gradonačelnika Svilajnca Dobrivoja Budimirovića Bidžu zbog njegovih navoda da je „devedesetih radio kao član obezbeđenja visokih funkcionera JUL-a Nenada Đorđevića i Zorana Todorovića Kundaka”. Pravosnažnom presudom Budimirović je obavezan da Šutanovcu isplati 300.000 dinara. Kasnije, u julu 2008. godine, Čedomir Jovanović je Šutanovca tužio zbog izjave da „Čeda sada pokušava da poveže Borisa Tadića s kriminalcima čija je ljubav i batica bio on sam”. Bivši ministar odbrane će 20. maja sesti na optuženičku klupu Prvog osnovnog suda u Beogradu zbog optužbi da Agenciji za borbu protiv korupcije nije prijavio vlasništvo nad stanom u luksuznom stambeno-poslovnom objektu u Skerlićevoj ulici na Vračaru.

Saša Dragin – Pred Posebnim odeljenjem Višeg suda u Beogradu, s još 40 optuženih, odgovara zbog optužbi da je zloupotrebama oštetio „Azotaru” za oko 25 miliona evra. Terete se da su, suprotno uredbama Vlade Srbije, prodavali regresirano mineralno đubrivo od jula 2009. do oktobra 2011. godine. Krajem oktobra prošle godine policija je Tužilaštvu za organizovani kriminal podnela novu krivičnu prijavu protiv Dragina zbog sumnje da je omogućio unošenje opasnih materija u Srbiju, njihovo prerađivanje i skladištenje.

Jasna Matić – Nekadašnja ministarka za telekomunikacije i informatičko društvo uhapšena je 25. marta sa još tri saradnika sa kojima je radila u Agenciji za strana ulaganja i promociju izvoza SIEPA zbog sumnje da su zloupotrebom službenog položaja državni budžet oštetili za oko 120 miliona dinara. Sumnjiče se da su od 2006. do 2013. godine zaključili 1.339 fiktivnih ugovora o autorskom delu između zaposlenih u SIEPA, kao fizičkih lica, i same agencije. Čekaju se rezultati istrage.

Oliver Dulić – Tužilaštvo za organizovani kriminal je, posle dopune istrage, u martu ove godine, po drugi put podiglo optužnicu protiv Olivera Dulića, nekadašnjeg ministra za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja, njegovog tadašnjeg saradnika Nebojše Janjića i Zorana Drobnjaka, direktora „Puteva Srbije”. Na teret im se stavlja zloupotreba službenog položaja prilikom izdavanja dozvola za rad preduzeću „Nuba invest”. Prema tvrdnjama tužilaštva, izdavanjem zahtevanih dozvola omogućeno je „Nubi” da pristupi izgradnji optičke mreže kablova na državnim putevima kojima upravljaju „Putevi Srbije” i to na najvažnijim koridorima od Beograda do granice s Hrvatskom, Mađarskom, Rumunijom, Bugarskom i Makedonijom.

Goran Knežević – S još deset osumnjičenih, Knežević je uhapšen 1. oktobra 2008. godine. Članovi grupe sumnjičili su se da su pod unapred dogovorenim uslovima, izbegavajući propisanu zakonsku proceduru i po znatno nižim cenama od tržišnih dobijala u dugoročni zakup na 99 godina gradsko građevinsko zemljište na najatraktivnijim lokacijama užeg centra Zrenjanina. Teretili su se i da su mimo zakona dodeljivali poslove fizičko–tehničkog obezbeđenja svih javnih manifestacija i skupova, kao i svih objekata za potrebe SO Zrenjanin, agenciji „Gvozden”. Policija je tvrdila da su članovi grupe na ovaj način ostvarili imovinsku korist u iznosu od preko 3,5 miliona evra na štetu budžeta SO Zrenjanina. Knežević i njegovi saradnici su 1. novembra 2012. godine oslobođeni optužbi.

Miroslava Derikonjić

objavljeno: 11.05.2014

Nastavak na Politika...