Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 22.Dec.2008, 17:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Za šta služi biljka komorač?

BEOGRAD - Komorač ili morač (latinski naziv fenikulum vulgare) je dvogodišnja biljka šuplje i razgranate stabljike visine do dva metra. Listovi su plavkasto-zeleni, višestruko perasto razdeljeni a listići igličasti i tanki kao konac. Komorač se koristi u lečenju kašlja, bolova u prsima, grčeva, vetrova, loše probave, prehlade, a osobito se preporučuje za lečenje gripe.

Koristan je za lečenje bolesti bubrega, želuca i creva, za lečenje organa za varenje i disanje, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << za jačanje apetita.

Plodovi su duguljasti, rebrasti i spljošteni. Plod ima dve semenke. Raste divlje i poludivlje svuda oko Sredozemnog mora. Ima mesnat koren.

Stabljika je valjkasta, razgranata. Uopšte, morač liči na mirodiju, ali je krupniji, razgranatiji, snažniji i veći. Cvasti su udružene u guste i velike štitove na vrhu stabla i ogranaka, javlja sajt "Herbateka".

Slatka mirođija

Domovina komoraca je južna Evropa te se i u nas uspešno uzgaja. Zahteva duboko izorano zemljište. Nalazi se i u divljem stanju jer ga rasprostranjuju ptice.



Cvetovi su žuti. Biljka je jakog i prijatnog mirisa, što se bolje oseti kad se među prstima rastrlja. Ukusa je slatkog i vrlo aromatičnog.

Zato morač mestimično kod nas nazivaju slatka mirođija. Lošije vrste poznaju se po ljutom i gorkom ukusu i manje prijatnom mirisu, njih treba odbaciti.

Sastojak lekova

Za lek se sabira koren, cela biljka u leto, a seme kad dozre. Svojim veoma prijatnim mirisom i slatkim ukusom, pre svega, služi za popravljanje neprijatnog mirisa i ukusa lekova koji se nerado uzimaju.

Gotovo svi čajevi i slični lekovi koji se upotrebljavaju protiv nadimanja i drugih tegoba, nastalih od nagomilanih gasova u organima za varenje, sadrže kao glavni i obavezni sastojak morač.

Isto tako, i lekovi koji bi trebalo da olakšaju iskašljavanje, uvek sadrže manje ili više morača. Morač ima i važnu profilaktičnu moć.

Rakija sa komoračem

Mastika ili rakija anasonlija (u Grckoj uzo) pravi se od slatkog morača koji se u Makedoniji naziva anason. Dodaje se i malo smole mastiksa, tako da rakija dobije svojstven miris i ukus.

Kad se ova rakija stavi u vodu, voda pobeli kao mleko i razvija se svojstven miris.

Za čaj

Kafenu kasiku usitnjene biljke preliti sa 200 mililitara ključale vode. Ostaviti da ključa pet minuta. Sud poklopiti i ostaviti da stoji 15 minuta. Čaj procediti i piti dve do tri šolje dnevno posle jela.

Drugi nazivi su divlja mirođija, janež kopar, slatki janež, slatki januš, slatki kopar i slatki morač.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...