Izvor: Blic, 16.Avg.2009, 10:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za splav na reci i do 20.000 evra
Splav kućice na reci za mnoge predstavljaju spas od letnjih žega, ali je u poslednjih nekoliko godina gotovo je nemoguće doći do slobodnog mesta. Iako se splav u privatnoj režiji može kupiti za 5.000 evra, činjenica da slobodnih mesta za vez nema, dala je za pravo aktuelnim vlasnicima da podignu cene do basnosnovnih suma. Tako i oni retki koji se odluče na prodaju, za mesto i osrednji splav na Ostružnici ili Adi traže i do 20.000 evra, dok cena skače ukoliko postoji struja i tehnička >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << voda.
Koliko je neuređena ova oblast, pokazuje i činjenica da posle dve nedelje čekanja JKP „Beograd vode" nije našlo vremena da za „Blic nedelje" odgovori na elementarna pitanja koja se tiču njihovog posla. Zato, ne treba ni da čudi što se splavovi postavljaju „na divljaka", što su cene paprene ili što čamdžije zbog ogromnih listi čekanja na mesto za vez, svoja plovila vezuju gde im padne na pamet.
Primera radi, u marini na Adi ne postoje posebni cenovnici za lokaciju gde je čamac privezan, a cena priveza iznosi od 1.450 do 3.670 dinara mesečno i zavisi isključivo od širine čamca. Trenutno se na akvatoriju Ade nalazi oko 420 nekomercijalnih splav kućica i još 350 čamaca privezanih na marini, a kako zainteresovanih ima mnogo više lista čekanja je velika. Naravno, propisi i poveće cene plovnih objekata nekima nisu prepreka za uživanje na vodi.
- Već 40 godina svakodnevno silazim na reku. Nekada sam radio u Gradskoj kafani i tada sam mogao sebi priuštiti ovu „lađu". Ovde imam ležaj, malu peć za ručak i uživam. Morate imati brodić, pristan, registrujete čamac u kapetaniji i niko ne pravi probleme. Komšija ima dosta, naročito vikendom ali se lepo slažemo - kaže za „Blic nedelje" Pera Simović, ponosni vlasnik male barke.
Doduše, ako niste zaljubljenik u vodu poput gosin Pere, teško da ćete čamac kupiti od prosečne plate. Malo stariji brodić dug 7.4 metra, sa kompletnom signalizacijom i rasvetom, frižiderom, gasom, rešoom, sudoperom, MP3 plejerom i pratećom opremom košta 5.500 evra.
- Splav od 56 metara kvadratnih, sa vodom i strujom može da se kupi za 5.000 evra. Ipak mnogi ljudi su potrošili novac na splavove a po svom ponašanju ga ne zaslužuju. Neki od njih čak nikad ne siđu na reku. To treba da bude ekskluzivno mesto za ljude koji vole vodu a ne objekat kojim će se hvalisati. – kaže majstor Bane koji se već godinama bavi izgradnjom splavova.
Ipak, budući da je većina mesta za splavove zauzeta, oni koji se i odluče da prodaju splav sa mestom, bez obzira na njegovu starost i stanje, ne pristaju na cenu ispod 10.000, a neretko idu i do 20.000 evra. Što se više ide ka Ostružničkom mostu, cene splavova su niže, između ostalog i zato što nemaju rešeno pitanje snabdevanja strujom i vodom. Pošto je u ovoj zoni prostor između splavova širi nego na Adi, moguće je i da se dvojica vlasnika dogovore da razmaknu splavove, kako bi se između njih „uglavio" neki novajlija. Naravno, sve to uz adekvatnu novčanu nadoknadu, koja obično ide od po hiljadu, dve, pa i do po tri hiljade evra.
Uradi sam
Cene svakako predstavljaju razlog da oni sa plićim džepom zasuku rukave i uz pomoć štapa i kanapa prionu na pravljenje sopstvenih plovila, splavova uglavnom. Kako nam na Adi objašnjavaju, nekoliko cevi, spojnica, pod i burići, dovoljni su za improvizovan ali sasvim pristojan splav. Doduše, ni oni ne smatraju da za takve objekte treba plaćati bilo šta - iako nam je u JP „Ada Ciganlija" rečeno da privez za splav kućicu iznosi svega 5.400 dinara na godišnjem nivou.
Splav za 40.000 evra
Da cena splava lako može dostići cenu pristojne garsonjere na obodu Beograda, potvrđuje i oglas koji se može naći na internetu. Naime, jedan vlasnik oglasio je svoju splav kućicu na prodaju za čitavih 40.000 evra. Splav sa mestom na Savi na čukaričkoj strani, kako se navodi, ima struju, vodu i savim je opremljen.
.jpg)
