Izvor: Politika, 04.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za slamku spasa
"Srbija ovim ustavom jasno stavlja do znanja da je Kosovo i Metohija njen sastavni deo" – V. Koštunica
"Referendum je poslednji slučaj u kom su glasačke kutije iz Srbije donete na Kosovo – Fatmir Ljimaj
"Referendum koji se sprovodi u Srbiji nema nikakvog uticaja ni na postojeći ni na budući status Kosova" – Joakim Riker
Srpski birači na Kosovu i Metohiji osvetlali su obraz na referendumu za novi srpski ustav. Od nešto >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << preko 101.000 registrovanih birača (upisano je i više hiljada Albanaca), za ustav je glasalo preko 85 odsto, što je najviše u celoj Srbiji. Iza njih, na drugom mestu su birači jablaničkog okruga (65 procenata). S obzirom na zanemarljiv broj nevažećih glasova i onih koji su bili za "ne" novom ustavu, može se reći da kosovskometohijski Srbi ovoliko složni nisu bili čak ni na prvim postkumunističkim izborima 1990. godine. S druge strane, tačno je da ih je sada u Pokrajini za dve trećine manje nego pre 1999. godine, a isto tako, pokazalo se da bi Ustav bio potvrđen i da niko od njih nije ni izašao na referendum. Stotinjak hiljada srpskih glasova na Kosovu i Metohiji, jednostavno, nije imalo bitnu glasačku težinu, kao što je bilo upravo obrnuto tokom Miloševićeve decenije, kada je zahvaljujući srpskim glasovima (i albanskom bojkotu) SPS osvajala od 20 do 30 poslaničkih mesta u Skupštini Srbije.
Praktično jednodušna podrška kosovskih Srba novom ustavu upućuje na njihovu, doslovno, životnu zainteresovanost za očuvanje Kosova u Srbiji. U novom osnovnom zakonu Kosovo i Metohija se pominje na tri mesta (preambula, članovi 114 i 182), a stav o suštinskoj autonomiji teško da bi zadovoljio njihova očekivanja u nekim ranijim vremenima. U situaciji, međutim, u kojoj je rešenje budućeg statusa Kosova postalo pitanje meseci i kada se ima u vidu da su velike sile Zapada sklone davanju Pokrajini neke vrste uslovne nezavisnosti, Srbi na tom području nisu imali mnogo izbora već da se uhvate za slamku spasa koju im pruža novi ustav. Referendumsko opredeljenje olakšao im je sigurno i ustavni konsenzus vladajućih i relevantnih opozicionih stranaka. Ali iz toga ne mora nužno da proizilazi da su stranke novim ustavom pojedinačno pojačale svoj uticaj na kosovske Srbe. Iskustvo izbora u Srbiji posle 2000. godine, pokazuje, naime, da više od polovine Srba na Kosovu ne glasa. Podrškom novom ustavu, Srbi na Kosovu i Metohiji uputili su, zapravo, poruku da na njih može da računa – država Srbija. A i da ne sme više da ih obmanjuje. Morala bi da im na vreme kaže istinu i da ima spremne konkretne planove za postupanje u zavisnosti od rešenja statusa Pokrajine, s glavnim ciljem zaštite, ostanka i vraćanja Srba na Kosovo. A ne da ih vara i laže kako je to činila Miloševićeva vlast, stvarajući tokom 1990-ih (srpsku) pokrajinsku upravljačku elitu koja se bavila sama sobom, a 1999. godine ostavila Srbe na Kosovu i Metohiji na cedilu.
Podrškom Ustavu, kosovski Srbi nedvosmisleno su poručili velikim svetskim silama i Albancima da ne žele nezavisno Kosovo i život s njima na takvom Kosovu, pošto su svesni da ako Kosovo bude jedinstveno i multietničko, za šta se međunarodna zajednica deklarativno zalaže, a pri tome i nezavisno – onda više neće biti multietničko.
Prištinski pregovarački tim, s druge strane, izrazio je "žaljenje" zbog toga što je tako veliki procenat Srba na Kosovu podržao Ustav. I albanski mediji u Prištini izveštavali su o referendumu, a bilo je i ironičnih prizvuka. Tako je, posle referenduma, na prvoj strani dnevnika "Kosova sot" objavljen naslov "Srbi &zadržali' Kosovo". Većina kosovskih Albanaca trudili su se pak da referendum ignorišu, jer ih se to, smatraju, više ne tiče. No, sve i da su hteli da na referendumu učestvuju, ne bi mogli, jer ih (sem nekoliko hiljada) nije ni bilo u biračkim spiskovima. Srpska vlast očigledno nije smela da rizikuje sa Albancima u biračkim spiskovima, jer bi to podiglo lestvicu potrebne većine za izglasavanje Ustava na nedostižni nivo. Pa i da je htela, pitanje je kako bi to bilo moguće tehnički ostvariti.
Ali, Srbija je dobila novi ustav u kome svoje mesto ima i Kosovo i Metohija. Događaja koji Kosovo dele od određivanja statusa, sem ukoliko ne bude iznenađenja, više nema mnogo, a u njih treba svrstati i izbore u Srbiji. Ko god posle njih bude na vlasti imaće veliku odgovornost i težak zadatak da, kakvo god bude rešenje, sačuva na Kosovu i Metohiji srpsko stanovništvo, i to u što je moguće većem broju. Jer Kosovo nikako ne treba zaboraviti, može da bude i srpsko – jedino ako na njemu bude Srba.
Publicista, autor studije ,,Nada, obmana, slom"
Mario Brudar
[objavljeno: 04.11.2006.]
