Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 17.Okt.2019, 11:49   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Za razvoj Vikipedije ključni volonteri, u Srbiji njih tridesetak

Oko 100 učesnika, urednika, volontera, administratora Vikipedije i Vikimedije iz više od 30 evropskih zemalja okupilo se prošle nedelje u Beogradu da bi razmenili iskustva i planove za dalji razvoj popularne obrazovne platforme, kao i bezbednost i verodostojnost njenih sadržaja, a zajednički zaključak je da je za to neophodno proširiti mrežu volontera i njihovu međusobnu saradnju.

Filip Maljković, predsednik Vikimedije Srbije, neprofitne organizacije, kaže da je pažnja >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << ovog skupa pre svega bila usmerena na pitanje - može li, i koliko Vikipedija da utiče na stvaranje i širenje obrazovanja, te potrebu međunarodne saradnje volontera, koji su ključni za sadržaje Vikipedije, ali i funkcionisanje celokupnog sistema.

Prema rečima Maljkovića, volonteri predstavljaju najveći značaj postojanja i održavanja Vikimedije Srbije.

"Za zajednicu Srbije trenutno radi između 20, 30 saradnika i njihov broj se menja, u svetu je ih je svakako više. Njihove kvalifikacije su brojne i nisu nužno određene. Volonter može da bude svako ko ima dobru volju, a ni uzrast nije presudan", kaže sagovornik i napominje da među njima čak postoji i jedan koji ima četrnaest godina.

Bezbednost sadržaja je kaže, jedna od najvažnijih stavki celog koncepta Vikipedije i napominje da postoji oko dvadesetak administratora koji brinu o tome i njih glasa zajednica Vikimedije.

Oni brinu o bezbednosti članaka, njihovoj izmeni, uklanjanju..., blokiraju korisnike zaključavaju strane,a sve kako bi se sprečile zloupotrebe i vandalizmi sveli na minimum.

"Jedna od osnovnih načela Vikipedije je proverljivost. Ako neki članak nema referencu, mi uvek kažemo nema razloga onda verovati Vikipediji, odmah stavimo pečat da tekst nije u upotrebi", objašnjava Maljković.

Jer kako kaže, Vikipedija je jaka koliko su jake njene reference, odnosno izvori koji stoje uz ono što se postavlja na platformi, jer upravo oni omogućavaju ljudima da provere te informacije koje konzumiraju, a administratori su tu da sve propuste i predloge utvrde ili izmene. Sam sajt predstavlja odskočnu dasku za neko dalje istraživanje.

Zato je, kako kaže sagovornik ovaj skup bio jako koristan, jer su podeljena iskustva učesnika o primenjivanju znanja, koordinisanju volontera i učenja funkcionisanja sistema, odnosno pružanja informacija na Vikipediji, kao i savladavanju veština za bolju interakciju sa korisnicima popularne stranice.

"Da je to bilo potrebno svima, pokazuje to što je sledeća ovakva konferencija zakazana za Ohrid iduće godine", kaže Maljković.

Koncept svetske i srpske koncepcije Vikimedije je umnogome sličan, a ono što Maljković ističe kao interesantnu stavku jeste da je Srbija pionir u ovakvom vrstu posla, i da 2005. ima važnu ulogu u tome.

"Postoje mnogobrojni izazovi koji su svojstveni svakom regionu ponaosob, ali je važno znati da je Vikimedija na prostoru Srbije napravila krupan korak ka širenju i poboljšanju znanja konzumenata Vikipedije. Cilj nam je da nove generacije mladih pokrenemo da rade na sebi, da pružaju i da dobijaju znanje, da i objasnimo na koji način mogu da doprinesu Vikipediji, zašto je to društveno-korisni rad. Kod nas mogu da prođu obuke, bitno je da mladi budu svesni šta doprinosi ovaj naučno-istraživački rad", zaključuje Maljković.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...