Izvor: Prva.rs, 23.Jun.2014, 13:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za pristojan život 260.000 dinara
Tako pokazuje računica Nacionalne organizacije potrošača Srbije, a znaju i naši džepovi, piše novosadski "Dnevnik".
S tih 120.000 dinara mogu se platiti računi, namirnice, školski pribor i najvažnije dečje potrepštine, odnosno obezbediti život.
U računici NOPS-a nema letovanja, zimovanja, kupovine novog automobila, stana, odlaska u restorane, aktivnijeg društvenog života...
Koliki bi budžet domaćinstva trebalo da bude ako se sve to uključi, ne može >> Pročitaj celu vest na sajtu Prva.rs << se, naravno, precizno reći. Ali, recimo, jedna porodica za letovanje potroši godišnje 1.500 evra i da za zimovanje da isto toliko, da za automobil plaća mesečnu ratu od 100 evra, da za ratu kredita za stan izdvaja mesečno 300 evra, da ceh u restoranima za mesec dana plati 200 evra, da za kompjutere i opremu da od 50 do 100 evra, a za mobilne telefone – nove aparate i račune – 100 evra mesečno, da kupi nov nameštaj i belu tehniku za koju bi trošak na mesečnom nivou iznosio oko 150...
Rečju, da priušti sebi život kakav se u razvijenim evropskim zemljama smatra skromnim, bilo bi joj potrebno još oko 140.000 mesečno. Zajedno s onih „osnovnih” 120.000 dinara, to je 260.000 dinara, a porodice s takvim primanjima u Srbiji svakako nisu u većini.
"Nismo ni računali koliko bi sve to koštalo. Zapravo, imali smo nameru, ali smo shvatili da bi se to možda ocenilo neprimerenim situaciji u kojoj smo. Najgore je što ta situacija traje duže od dvadeset godina", kaže za „Dnevnik” predsednik NOPS-a Goran Papović.
To, naravno, ne računa ni zvanična statistika, a po njoj, jednoj, doduše tročlanoj porodici kakva je sada prosečna porodica u Srbiji, po poslednjem merenju treba 65.766 dinara. Realno je mnogo dugačije.
"Nadležni kažu da su korpu pravili prema navikama potrošača. Gde to ima i šta to znači? Je li to naša navika da jedemo sarmu bez mesa i go pasulj? Umesto da se izračunaju stvarne potrebe građana, onako kako se radi u razvijenim društvima, nama se podmeću nerealni podaci dobijeni na osnovu navike potrošača. Nikada nismo videli ankete – da li je, recimo, uzeto u obzir to što broj dnevnih kalorija potrebnih organizmu nije isti za dete, fizičkog radnika, službenika? Sve se ti parametri u Evropi mere i precizno određuju", kaže Papović, dodajući da o tome šta se u evropskim zemljama smatra iznosom dovoljnim za normalan život najbolje govori podatak da azilanti dobijaju pomoć od 800 evra.
U Privrednoj komori Srbije su izračunali da je potrošnja hrane u padu. Trošimo manje hleba, peciva, mleka, šećera, voća i povrća. Prosečan račun u prodavnici pao je s nepunih 600 dinara na 300, a građani u velike kupovine idu jednom mesečno. Tako su izračunali i u Uniji poslodavaca Srbije, u kojoj navode podatak da su pojedinačni pazari u trgovini, od 2008. godine, opali 30,4 odsto.
