Izvor: Večernje novosti, 21.Mar.2014, 18:17   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Za prevođenje "tužbe" u "tužbu" iz budžeta nekoliko desetina hiljada dinara

KADA pred sud dođe Bošnjak koji pravdu traži na bosanskom jeziku, država će za to suđenje, samo na prevođenje „tužbe“ u „tužbu“ i „svedočenja“ u „svjedočenje“, morati da potroši i nekoliko desetina hiljada dinara. Država mu je dala pravo da pred institucijama na bosanskom govori, a na srpskom ćuti, pa je dužna i da mu obezbedi poštovanje tog prava. A zbog nedostatka sudskih tumača za bosanski, samo u sudu u Prijepolju više od 200 predmeta čeka razrešenje. Državi >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << je zasad jeftinije da pusti zastarevanje tužbi i krivce ne kažnjava. Ove nedelje Esad Džudžević, predsednik Bošnjačkog nacionalnog veća, zatražio je od ministra pravde Nikole Selakovića da raspiše konkurs za sudske tumače za bosanski. Njihov angažman u velikom broju slučajeva pao bi na teret države i to po ceni od 1.200 dinara za svaki započeti sat suđenja i 600 dinara za svaku prevedenu stranicu teksta. Imaju pravo da ga traže za sve vrste kršenja zakona - od nevezanog pojasa u automobilu do ubistva. A postoji samo jedan tumač - u Novom Sadu. U Ministarstvu pravde opominju da Bošnjaci ne bi trebalo da zloupotrebljavaju zakone i podsećaju na Evropsku povelju o regionalnim i manjinskim jezicima. - Sudija koji upravlja postupkom, ukoliko ustanovi da stranke namerno žele da odugovlače postupak time što zahtevaju prisustvo sudskog tumača za jezik svoje nacionalne manjine, kako bi predmet zastareo, može postupak da sprovede na srpskom. Ukoliko proceni da se stranka školovala na srpskom jeziku ili ga upotrebljavala na poslu, može doneti odluku da ta stranka zlupotrebljava prava - objašnjavaju u Ministarstvu pravde. Pravosuđe je samo jedna oblast za čiji rad iz ionako sirotog budžeta mora da se troši kako bi bila poštovana manjinska prava Bošnjaka. Uvođenje bosanskog u škole, sudnice i druge institucije Raške oblasti već košta milione evra. Ponajveći deo tog novca troši država, ista ona koja nema novac da u škole uvede vodu i kanalizaciju, da napravi fiskulturne sale, da plati račune za grejanje fakultetima, da obezbedi lekove za retke bolesti i operacije u inostranstvu... Brzopleta odluka, bez plana i strategije, da na listu manjinskih jezika u službenoj upotrebi doda i bosanski, košta je više nego što može da plati i teško je sprovodiva jer ne postoje kapaciteti u institucijama koje ovo manjinsko pravo treba da poštuju. Prosvetni sistem, u kome je trećina nastavnika tehnološki višak, mora da obezbedi radna mesta za nove nastavnike koji će male Bošnjake učiti na maternjem. Protiv nekoliko direktora škola u Raškoj oblasti roditelji đaka već su podneli desetine krivičnih prijava jer njihovi naslednici na časovima ne mogu da zbore na maternjem. Direktori su se našli u procepu, između dve vatre, onih koji traže prava i države čiji su činovnici, a koja nije omogućila da se ta prava poštuju.PREVODE I ALGORITME NAMERA Bosanskog nacionalnog veća je da đaci koji se opredele za školovanje na bosanskom dobiju sve udžbenike na ovom jeziku. Tako, osim onih sa nacionalnim elementima, poput maternjeg jezika ili istorije, nameravaju da prevedu i stručne predmete za ekonomiju, mašinstvo, fiziku, hemiju, biologiju... Na spisku knjiga koje čekaju prevođenje su čak i algoritamske tablice. Dodatne troškove iziskuju manjinski udžbenici. - Zavisno od tiraža i toga da li je kolorni ili crno-beli, niskotiražni udžbenik je i po 300 odsto skuplji od visokotiražnog - objašnjava dr Milorad Marjanović, direktor redakcije Zavoda za udžbenike. - Privatni izdavači se retko odlučuju da ih štampaju ili i među manjinskim odaberu one koji se koliko-toliko isplate, pa najveći deo tereta pada na naš Zavod. Prošle godine smo prvi put dobili deo sredstava od Ministarstva prosvete. BNV je raspisalo konkurse za pisanje udžbenika za određene razrede, a počelo je i izjašnjavanje roditelja na kom jeziku će deca učiti naredne školske godine, a reklamira ih plakatima sa portretima nekadašnjeg predsednika BiH Alije Izetbegovića i Avda Međedovića, guslara i epskog pesnika. Broj razreda koji će učiti na bosanskom se povećava, a i troškovi za državu.

Nastavak na Večernje novosti...