Izvor: Southeast European Times, 23.Dec.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za pravoslavnu zajednicu januarska gozba
Naučite kako da pravite cicvaru, specijalitet bosanskih Srba, u ovom drugom u seriji tekstova na temu zimskih tradicija na Balkanu.
23/12/2008
Jusuf Ramadanović za Southeast European Times iz Sarajeva - 23/12/08
Božić u Bosni i Hercegovini (BiH) dolazi dva puta godišnje. Dok katolici u zemlji Božić proslavljaju 25. decembra, pravoslavno stanovništvo slavi Božić po starom Julijanskom kalendaru, koji se od Gregorijanskog kalendara razlikuje za oko dve >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << nedelje. Stoga je provoslavni Božić 7. januara, a Nova godina pada 14. januara.
Glavna božićna liturgija u Sarajevu održava se u staroj pravoslavoj Sabornoj crkvi, jednom od najvećih pravoslavnih hramova na Balkanu. Crkva je izgrađena u periodu između 1863. i 1868. godine, na zajedničku inicijativu svih građana Sarajeva. Za pravoslavni Božić prošle godine radnici su instalirali novo osvetljenje na crkvi. To je jedan od četiri glavna verska objekta koji simbolizuju četiri vere u Bosni i Hercegovini, od kojih se sve nalaze u krugu od nekoliko stotina metara. Ostala tri su katolička katedrala, islamska Begova džamija i jevrejska sinagoga.
Pravoslavni Božić tradicionalno se slavi na sledeći način: u jutro Badnje večeri (6. januar kod pravoslavaca), ljudi ukrašavaju kuće bršljanom i slamom, tradicionalne unoseći hrastove grane i pripremajući kolače i glavna jela, uključujući pečenu teletinu ili prasetinu za ceremonijalnu božićnu večeru. Uveče vernici prisustvuju crkvenim službama i običajima, među kojima je paljenje hrastovog drveta.
Božićni hrast je poseban po tome što mora da bude mlad, odsečen rano ujutru i donet ispred kuće. Prema tradiciji, najbolje je da se drvo obori sa samo tri udara i da odmah padne direktno padne na zemlju. Kada izabere drvo, pre nego što ga iseče domaćin kuće će se okrenuti prema istoku i tri puta prekrstiti. U nekim oblastima ljudi takođe koriste jele ili borove. Uveče na Badnje veče porodica seče grane sa hrastovog drveta i unosi ih u kuću sa ukrasnom slamom i pečenjem pripremljenim ranije.
Prema tradiciji, tokom večeri na Badnje veče porodica se okupi kod kuće da bi pevala i zajedno se radovala rođenju Hristovom. Na Božić ljudi posećuju svoje komšije da bi čestitali jedni drugima. Badnje veče je naravno posni dan koji podrazumava jela poput ribe i pasulja, dok će božićna trpeza u pravoslavnoj porodici biti bogata različitim jelima, uključujući sarmu (uvijeni listovi kiselog kupusa, uglavnom punjeni mlevenim svinjskim mesom), pite, različite torte i kolače, i obavezno cicvaru. Cicvara je pravi specijalitet bosanskih Srba, napravljena od kajmaka i kukuruznog brašna, a jede se ujutru na Božićan, pre ručka.
Božićna cicvara
Priprema:
Pomešajte vodu, pavlaku, so i puter i kuvajte dok ne provri. Kada ta smesa provri, dodajte kukuruzno brašno, smanjite vatru i pustite da nekoliko minuta vrije polako mešajući sve vreme. Cicvara ne treba da bude suviše gusta i zato ne mora dugo da se kuva.
Nastavak na Southeast European Times...
