Izvor: Blic, 06.Okt.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za poslanike uvek ima para
Za poslanike uvek ima para
Iako je jedna od glavnih tema pregovora sa MMF-om bio budžetski deficit, odnosno prekomerna državna potrošnja, a ministar finansija stalno ponavlja da za povećanje plata zaposlenima u prosveti i zdravstvu nema para, poslanici Skupštine Srbije su u ponedeljak ponovo povećali sebi plate. Na pitanje kako objasniti budžetskim korisnicima da treba da štede ako poslanici i ministarstva nemilice troše, poslanici odgovaraju različito - neki smatraju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da su parlamentarci ugrožena vrsta, a ima i onih koji samo pitanje proglašavaju demagoškim i neukim.
Plate narodnih poslanika Republičke Skupštine ove godine povećane su dva puta. Tako je prekjučerašnjom odlukom Administrativnog odbora Republičke skupštine plata narodnog poslanika uvećana za 8.000 i sada iznosi koji dinar manje od 35.000 dinara.
- Nemojte da se služimo demagogijom. Mnogi narodni poslanici ostali su na ulici, postali socijalni slučajevi posle mandata u Skupštini. Ako ćemo da poštujemo evropske standarde, moramo nešto da ispoštujemo i za narodnog poslanika - objašnjava povećanje plata narodni poslanik SRS Milorad Mirčić.
Protiv korupcije
Mada priznaje da možda i nije baš objektivan, on ističe da je povećanje plata dobar način da se spreči korupcija.
- Za male interese i mali novac narodni poslanici su ubacivali kartice. Pred kraj mandata su prelazili u druge poslaničke grupe jer nisu imali sređen ekonomski status. Prećutno su ljudi prelazili, eto, baš u G17 i to naplatili - dodaje Mirčić.
'Ima nas samo 250'
Po njegovim rečima, cela priča oko smanjenja troškova u javnim službama plod je neznanja ministra finansija.
- To je cena kojom plaćamo eksperte. Sredstva se štede tako što se uskraćuju neosnovani troškovi, a ne na platama. I drugo, nisu osam miliona građana poslanici, nego svega 250 ljudi. I sada mi sa tom pričom oko troškova zamazujemo priču o ljudima, poslanicima koji završe na ulici - tvrdi Mirčić.
Čak i najljući politički protivnici među narodnim poslanicima daju gotovo identične odgovore na ovo pitanje.
- Narodnih poslanika ima 250 i to je osnovni posao većini. Svaki dan skoro ceo dan provedu u poslu. Tih 250 ljudi koji su dobili uvećanje za 8.000?! Taj red vrednosti ne može nikoga da ošteti. Naprotiv, svako ko govori u tom pravcu ne shvata suštinu Skupštine i širi demagogiju bez osnova. To je tema za zamajavanje i izvrtanje stvarnosti. Skupština se bez ikakvog razloga predstavlja u negativnom kontekstu. Uzmite primer državne zajednice. Poslanici u toj skupštini se deset puta manje sastaju, a veće su im plate i imaju razne pogodnosti - tvrdi Goran Paunović iz G17 plus.
Šef socijalista Ivica Dačić kaže da je, kada je počeo poslaničku karijeru, imao platu šest puta veću od proseka.
Poziv na štednju niko od poslanika nije razumeo, tako da se to odnosi i na platu. U Skupštini kažu da povećanjem plata nije probijen budžet.
- Uporedite položaj Narodne skupštine i poslanika u Srbiji sa ostatkom Evrope i videćete da je položaj i status srpskog poslanika najugroženiji i najlošiji - kaže Paunovića.
Ugrožena vrsta
Umesto priče o svojim platama i platama ostatka Srbije, poslanici radije pozivaju da se štedi tamo gde i treba:
- Ajde da štedimo tamo gde se novac i odliva. A ima mnogo mesta. Ne možete ni da zamislite gde se sve novac odliva... Pa članovi upravnih odbora 'Telekoma' ili NIS-a u poređenju sa nekim ministrom imaju mnogo veće plate. A oni tamo samo figuriraju - kaže Paunović.
- Što se tiče štednje, to se odnosi na javnu potrošnju. A što se tiče plata u srpskoj skupštini, najniže su u Evropi, čak i srazmerno u odnosu na standard. To povećanje je primereno onome čime se bavimo u poslaničkim klupama. Ne radi se napadu na državnu kasu i ne radi se ni o kakvom rasipništvu, već o zaštiti jednog broja ljudi koji rade jedan vrlo odgovoran posao - kaže Miloš Aligrudić iz DSS.
- Ono što narod gleda na televiziji to su samo sednice. To nije jedini posao koji obavljamo, već ima i posla van redovnih zasedanja. Ostajemo od ujutro do uveče i ovo što je usvojeno ni izbliza nije ono što treba da valorizuje naš rad - zaključuje Aligrudić. Ž. Jevtić
