Izvor: Blic, 28.Okt.2009, 10:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za peticu 500 dinara
Veliki broj osnovaca obuzme hladan znoj kad za temu pismenog zadatka iz srpskog dobiju tumačenje lika iz školske lektire. Umesto da pročitaju "Dnevnik Ane Frank”, "Sumnjivo lice” ili dogodovštine "Olivera Tvista”, đaci se sve češće odlučuju da gotov tekst kupe preko oglasa ili prepišu sa interneta.
Na "crnom tržištu” pismenih sastava, jedan tekst košta od 500 do 1.000 dinara, u zavisnosti od zahteva roditelja, koji za svoju decu kupuju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sastave iz srpskog.
- Pišem uglavnom za osmi razred, ali bude roditelja koji traže da napišem sastav za dete koje je šesti, pa čak i četvrti razred. Pišem u roku od jednog dana, ali ako je neka tema teža, onda pišem za nekoliko dana, u zavisnosti da li sam čitao to delo ili moram da pročitam. Takođe, uvek tražim ocene deteta za koga pišem, da bih znao kog kvaliteta sastav treba da bude. Ima roditelja koji traže sastav za peticu, a njihovo dete ima sve dvojke, pa profesor prepozna. Roditelji dolaze sa mnogim zahtevima, recimo traže sastave za lektire koje tek deca treba da čitaju, pa čak i za sledeću godinu, kako bi ostvarili popust - priča Đorđe S. koji se oglašava kao "pisac sastava za decu osnovne i srednje škole”.
Sa druge strane, profesori ističu da uvek prepoznaju kad đaku neko pomaže, pa to strogo sankcionišu.
- Bilo je slučajeva da deca napamet nauče sastav koji im neko napiše, pa dobijem tekst odličnog kvaliteta, ali sa katastrofalnim pravopisnim greškama. Međutim, kad deca dobro napišu poručen sastav, nemam načina da to sankcionišem, osim ako ih ne uhvatim na delu. Najčešće podmeću teme iz lektira koje smo obradili. Ipak, svaki profesor zna koliko koji đak može i na kraju svaka ocena dođe na svoje - priča Dragana Đurić, profesorka srpskog u osnovnoj školi i dodaje da se prepisani sastavi najčešće prepoznaju po konstrukciji rečenica koja nije svojstvena uzrastu deteta.
Sve veći broj internet sajtova nudi analizu književnih dela i sastave za pismene zadatke iz srpskog. Neki sajtovi tekstove nude besplatno, a pojedini traže lozinku, koja se plaća od 100 do 500 dinara.
- Desi se da dva učenika iz jednog odeljenja prepišu isti tekst sa interneta. Takođe, desilo mi se da na internetu nađem tekst jednog đaka, kom sam zbog toga dala jedinicu, a njegov roditelj mi se posle žali i ubeđuje da je njihovo dete to napisalo - objašnjava profesor srpskog jezika.
