Izvor: Politika, 04.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za pet godina neće se prepoznati
Evropska investiciona banka upravo odobrila kredit od 24 miliona evra
NIŠ – Prva civilna bolnica u Nišu osnovana je 1881. godine ukazom tadašnjeg predsednika Vlade gospodina Garašanina. Bila je u privatnoj kući na levoj obali Nišave, današnjem Domu mladih, imala je devet soba i 40 postelja, a o bolesnicima je brinuo samo jedan lekar.
Ozbiljan napredak učinjen je 1908. godine kada je formirana bolnica na mestu današnjeg Kliničkog centra, na imanju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Todora Milovanovića od koga su otkupljena tri hektara. Tada su napravljene tri zgrade – današnja klinika za kožne bolesti, nuklearnu i internu medicinu. Zgrada hirurške klinike podignuta je u vreme kada je predsednik Vlade bio Dragiša Cvetković.
Pre šesnaest godina osnovan je Klinički centar, čime je učinjen završni korak u izgradnji ove zdravstvene ustanove, druge po veličini i značaju u Srbiji. Organizovan je u 25 klinika i instituta i pet sektora, predstavlja nastavnu bazu Medicinskog fakulteta.
Ovih dana svečano je obeleženo 125 godina od osnivanja prve civilne okružne bolnice i šesnaest godina Kliničkog centra, što je bio povod za razgovor sa direktorom ove ustanove, profesorom dr Srbobranom Trenkićem.
– Pacijenti ovde mogu da računaju na najviši nivo zdravstvene zaštite koji se pruža u našoj zemlji, izuzev nekih stvari koje u narodu i nisu poznate, kao što su neke urođene anomalije ili izuzetno retki slučajevi za koje ekonomski nije isplativo da se razvijaju stručni timovi – ocenjuje mogućnosti Kliničkog centra direktor Trenkić.
U poslednje dve godine došlo je do velikog pomaka u osavremenjivanju dijagnostike i terapije. Kupljeno je više aparata koje Klinički centar nije imao, kao što su novi akceleratori za zračnu terapiju malignih bolesti, magnetna rezonanca takođe dobrog kvaliteta, opremljene su dve angio sale za snimanje i intervenciju na krvnim sudovima, uključujući i krvne sudove mozga i srca. Ugrađivanjem tzv. stenta pružena je mogućnost da se prepolovi broj operacija u tzv. Baj-pasu.
Dalji korak je uvođenje kardiohirurgije na čemu se već radi.
– Iz Nacionalnog investicionog plana odobreno je milion evra za opremanje kardiohirurgije. Teško je u ovom trenutku reći kada možemo da očekujemo prvu operaciju na srcu u Nišu, ali idemo u tom pravcu. Počeli smo sa nabavkom opreme i edukacijom kadrova, a dalji koraci biće usklađivani sa razvojem samog Kliničkog centra i reformom zdravstvenog sistema u Srbiji – ističe dr Trenkić.
Po njegovim rečima, narednih godina predstoje ozbiljna ulaganja, tako da za pet godina, kada se završava reforma zdravstva u Srbiji, Klinički centar neće moći da se prepozna.
– Upravo nam je Evropska investiciona banka odobrila kredit od 24 miliona evra, a za 6. decembar planirano je i zvanično potpisivanje ugovora. Još toliko očekujemo iz Nacionalnog investicionog plana. To su velike pare koje moramo da iskoristimo u skladu sa reformama koje predviđaju racionalizaciju prostora, kadrova i načina lečenja, podvlači naš sagovornik.
Za šest meseci treba da se raspiše tender i izabere idejni projekat izgradnje Kliničkog centra. Od proleća 2007. do proleća 2008. godine predstoji izrada detaljnih planova, dok su za izgradnju, rekonstrukciju i opremanje objekata predviđene dve godine, što znači da bi do 2010. godine trebalo da se zaokruži izgled i organizovanost Kliničkog centra.
Projekat razvoja još nije definisan a, prema Trenkićevim rečima, razmišlja se o dve varijante. Po prvoj bi se gradio potpuno novi klinički centra na prostoru kod sadašnje Hitne pomoći, a po drugoj bi se gradio tzv. toranj u parku postojećeg kliničkog centra. Cilj je da pacijent dobije sve zdravstvene usluge u jednom bloku u kojem bi bili urgentni centar, hirurgija, dijagnostika. Taj blok bi bio povezan sa okolnim klinikama, a u zgradi monobloka bila bi tzv. hladna medicina – onkologija, hematologija i pulmologija.
– Projekat će biti izabran na konkursu i videćemo šta je bolje. Ja ne bih selio Klinički centar, bolje je da na jednom mestu budemo svi, ali ako ima para da se izgradi potpuno novi klinički centar, onda je to svakako bolje, smatra profesor Trenkić.
--------------------------------------------------------------------------
Klinički centar u brojkama
Ima 3000 zaposlenih, od kojih 750 lekara, 130 stručnjaka sa zvanjem magistra i doktora nauka, 162 profesora na fakultetima. Pacijentima je na raspolaganju 1550 postelja. U 2005. godini registrovano je deset miliona ambulantno-polikliničkih usluga, od kojih 600.000 specijalističkih pregleda, 3,2 miliona dijagnostičkih i 5,15 miliona terapijskih usluga. Zabeleženo je i 44.000 usluga u dnevnim bolnicama, 27.000 dijaliza i 72.000 operacija.
--------------------------------------------------------------------------
Izmeštena Služba hitne pomoći
KRUŠEVAC – Služba hitne pomoći Medicinskog centra – Kruševac izmeštena je na Interno odeljenje. Do izmeštanja je došlo zbog početka radova na rekonstrukciji i adaptaciji dosadašnjeg objekta, koji se nalazi na ulazu u bolnički krug, a ima status zaštićenog kulturnog dobra.
U rekonstrukciju će biti uloženu 294.000 evra, a radovi će trajati 90 dana.
– Zahvaljujući sredstvima iz Nacionalnog investicionog plana, dobićemo mnogo opremljeniji i funkcionalniji objekat hitne pomoći. Uz rekonstrukciju objekta, rešićemo i dosadašnji problem brzog i bezbednog izlaska vozila, koji je do sada bio ugrožen zbog taksi stanice ispred samog objekta. Uspostavljanjem kružnog toka saobraćaja hitna pomoć će biti brža, a izgradnjom nadstrešnice ispred objekta pacijenti će biti zaštićeni od atmosferskih neprilika – kaže dr Vojkan Kulić, direktor Medicinskog centra.
Uz obnovu objekta, planira se i unapređenje zdravstvenih usluga. Hitnu pomoć će pružati 20 lekara i 30 medicinskih sestara. U svakoj smeni nalaziće se specijalista urgentne medicine. R. S.
Milan Momčilović
[objavljeno: 04.12.2006.]
