Izvor: SrbijaDanas.com, 13.Maj.2020, 19:15

Za ovo selo u Evropi se veruje da je UKLETO: Žitelji se toliko plaše kletve da izbegavaju da izgovore ime svog ZLOGLASNOG MESTA

Legenda kaže da je Kolobraro uklet, o čemu navodno svedoče zastrašujući primeri nesreće i baksuzluka unutar njegovih zidina.

U brdima na jugu Italije leži Kolobraro, na prvi pogled, idiličan, živopisni gradić. Međutim, ovo mesto krije tajnu, koja je toliko uznemirujuća da njegovi žitelji ne smeju ni da izgovore njegovo ime.

Sve je počelo četrdesetih godina prošlog veka, kada je tadašnji gradonačelnik Bjađo Virgilio na sednici gradskog veća izgovorio >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << sledeće reči: "Neka se sruši ovaj luster ako ne govorim istinu". Nekoliko sekundi kasnije luster je stvarno pao i od tada stanovništvo živi u uverenju da je on taj koji je bacio čini na grad.

Od tog sudbonosnog dana ljude koji su na bilo koji način bili povezani sa tim događajem zadesio je niz neobjašnjivih tragedija, a žitelji se toliko plaše kletve da izbegavaju da izgovore ime svog mesta, te ga jednostavno zovu "Bezimeno selo".

Priča o zloglasnom selu se proširila, pa je jedan stanovnik doživeo da se ljudi u restoranu u susednom mestu, udaljavaju od njegovog stola pošto su saznali da je iz Kolobrara.

I iza samog imena sela krije se zastrašujuća priča. Potiče od reči koluber (coluber), što znači "zmije", a neki stanovnici kažu da je to mesto u kome "žive zle sile".

Odavno se proneo glas da je Kolobraro drevni dom mašara (masciare), moćnih žena koje su vračale pomoću kletvi, urokljivih očiju i bacanja čini.

Stanovništvo je u njima videlo neku vrstu vidarki, pa su odlazili kod njih kada bi osetili određene simptome, kao što je glavobolja. Tada su od njih tražili da sa njih skinu zle čini.

Ponekad su mašare spravljale lekove, kao što je mešavina soli, uglja i vode, koje su obolelom utrljavale u čelo, a zatim bi zatrovanu vodu prosipale na raskršćima. Verovalo se da će kletva pasti na prvu osobu koja tuda prođe.

Mnogi veruju da mašare više ne žive u selu, ali da su njihove sile i dalje prisutne, a samo najhrabriji uopšte smeju da pričaju o tim ženama, pogotovo kada padne mrak.

Priče o čudnim stvarima koje se događaju u selu ne može da objasni ni medicina ni magija. Postoje nepotvrđeni slučajevi beba koje su rođene sa dva srca i tri para pluća, priča se o jezivim klizištima i bizarnim saobraćajnim nesrećama, ali i da su samo posetioci izloženi opasnosti od zastršujućih posledica kletve nad Kolobrarom.

- Naravno da sam otporna na prokletstvo, jer sam odavde. Jezive stvari događaju se samo onima koji ovamo dođu prvi put u životu i veruju u sudbinu.

Neki međutim, odbacuju priče o ukletom selu kao besmislicu i tvrde da je luster pao zato što nije bio dobro pričvršćen.

- Don Bjađo Virgilio? Naravno da ga se sećam! Ali zle čini? Sve su to izmislili ljudi. On nije doneo nesreću.

- Kad se nešto desi strancu s kolima, ako mu pukne guma ili mu otkažu kočnice, oni za to optužuju selo.

Stanovnici profitiraju od glasina. Svake godine organizuju uličnu svečanost, sa ljudima maskiranim u veštice, mašare i vukodlake, posvećenu jezivoj istoriji svog mesta, a turisti dolaze da prisustvuju svojevrsnom prazniku. Za svaki slučaj, svi koji nisu iz Kolobrara dobijaju amajliju da ih zaštiti od kletve.

Nastavak na SrbijaDanas.com...