Izvor: Blic, 09.Nov.2009, 06:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za nerad po 3.000 KM mesečno
Banjaluka - Veće naroda RS još nije održalo nijednu sednicu nakon letnje pauze, ali delegatima svakog meseca i dalje na račune leže u proseku po 3.000 KM, jer za blokadu u postojećim aktima nisu predviđene nikakve sankcije.
Ovogodišnji budžet Veća je, nakon rebalansa, 3.458.424 KM, od čega će na bruto plate delegata biti potrošeno 112.860 KM. Međutim, teoretska mogućnost da se plate delegatima u slučaju blokade Veća smanje ipak postoji. Kako nam je potvrđeno u >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Sekretarijatu ove institucije, plate nisu regulisane posebnim zakonom, nego pravilnikom o pravima i dužnostima delegata u Veću naroda RS, koji usvaja Administrativna komisija Veća, pa bi njegove izmene mogle da dovedu i do umanjenja primanja.
Šef Kluba Srba u Veću naroda RS Staša Košarac kaže da će Klub Srba uskoro predložiti amandmane na ovaj pravilnik s ciljem da se preciznije definišu dužnosti delegata, ali da se odrede i sankcije za nerad.
„Očigledno je da Klub bošnjačkih delegata svoj deo obaveza ne ispunjava, ne samo prema Ustavu RS nego ni prema pravilniku. Ako neko ima poslaničku obavezu na nivou institucije, onda se podrazumeva da delegati u Veću naroda treba da rade i da se ne mogu povući. Ali, očito je da se ta nedorečenost koristi na različite načine”, uverava Košarac.
Međutim, predsednica Administrativne komisije Veća naroda Senija Kapetanović, koja je ujedno i delegat u bošnjačkom klubu, kaže da je nemoguće izmenama poslovnika kazniti delegate zbog toga što Veće na zaseda „jer klubovi i dalje normalno rade i razmatraju sve akte koje usvoji NSRS”.
„Funkcija delegata se i obavlja preko zasedanja klubova. Kolegijum je takođe zasedao nekoliko puta. Sve je to rad. Drugo je to što se mi politički borimo”, kaže Kapetanovićeva.
Šef Kluba Bošnjaka Edin Ramić kaže kako nema ništa protiv inicijative da se onima koji ne rade smanje plate i privilegije.
On, međutim, tvrdi da nije Klub Bošnjaka taj koji ne radi, „već klubovi koji nikada nisu pokrenuli pitanje zaštite nacionalnog interesa i delegati koji tri godine nisu podigli ruku na sednici Veća”.
Predsednik Kluba Hrvata Tomislav Tomljenović uveren je da ne postoji nikakve zakonske mogućnosti za smanjenje plata, „jer se ne može praviti izuzetak među izabranim predstavnicima”. On takođe tvrdi da blokada Veća naroda ne znači da delegati i klubovi i dalje ne rade.
Podsećamo, blokada Veća naroda RS nastala je prošlog leta kada se Klub Bošnjaka povukao dok Ustavni sud BiH ne reši njihovu apelaciju, koja se odnosi na ocenu ustavnosti poslovnika o radu Ustavnog suda RS i akata NSRS koji su objavljeni u „Službenom glasniku RS” bez izjašnjavanja Kluba Bošnjaka. Sudija Ustavnog suda BiH Krstan Simić očekuje da se ovaj predmet, po prirodi stvari, pred sudijama nađe „veoma brzo”.
OHR želi rešenje
Veće naroda RS formirano je 2006. nakon nametnutih amandmana OHR na Ustav RS. U kancelariji Valentina Incka, međutim, sad nemaju jasan stav kako deblokirati ovu instituciju. Naime, OHR smatra da je Veće „važna institucija, koja ima ključnu ulogu u osiguravanju ravnopravnosti svih konstitutivnih naroda i ostalih u RS”. Iz OHR poručuju kako bi „voleli da vide brzo rešenje ovog problema jer bi efikasno funkcionisanje ove institucije doprinelo političkoj stabilnosti u BiH”.
