Izvor: Blic, 16.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za mesto na rafu 6.000 evra
Kako televizor, ekrana 72 centimetra, može da košta 35 evra? Odgovor je jednostavan. Svi trgovinski lanci od dobavljača zahtevaju da, prilikom punjenja novih objekata, deo robe isporuče besplatno. Dakle, od 100 TV prijemnika, 20 je gratis. I eto bagatelnih cena i kilometarskih redova. A ako su ti televizori po prvi put u rafovima dotičnog trgovinskog lanca, proizvođaču ili uvozniku naplaćuje se i posebna „ulaznica".
Iako stručnjaci s kojima smo kontaktirali >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nisu sasvim sigurni o čemu se zapravo radi, trgovci tvrde da je takozvani Listing Fee (tarife „ulaznica" po vrstama proizvoda) zvanični dokument koji imaju i sve ostale maloprodaje u zemlji i koji predstavlja uobičajenu praksu svuda u svetu. I to je istina.
Na ovaj ili onaj način „ulaznicu" u svoje prodajne objekte naplaćuju i ostali trgovinski lanci koji posluju u Srbiji. Uvidom u ugovore koje jedna mala firma ima sa četiri trgovinska lanca (zbog klauzule o poslovnoj tajni nećemo reći o kojoj je firmi i vrsti proizvoda je reč) mogli smo da se uverimo da za sitne dobavljače put do rafova supermarketa nimalo nije posut ružama. Naprotiv, da bi distribuirali svoje proizvode kroz trgovinske lance, oni moraju da ispune svakojake uslove, od kojih neki veoma mirišu na klasičan reket.
Sagovornik „Blica", koji je bio ljubazan da nam pokaže svoje ugovore sa „Deltom", „Metroom", „Ideom" i „Merkator/Rodićem", kaže da je „Listing Fee" neka vrsta zaštite trgovaca koji, ukoliko se roba slabo prodaje, mogu bez konsultacije s dobavljačem doneti odluku o rasprodaji i otkazati dalje narudžbine. U tom slučaju novac od naplaćenih „ulaznica" obezbeđuje im da ne budu na gubitku čak i kad se, kroz sniženje cena, delimično ili u celini odreknu rabata.
Pregledom ugovora našeg sagovornika utvrdili smo da, bar kada je reč o „ulaznicama", najtransparentnije posluje „Delta". Famozni „Listing Fee", sa čitavim spiskom tarifa za ulaz pojedinih proizvoda, videli smo samo u sklopu ugovora s ovom kompanijom, dok se kod ostalih, kako kaže naš sagovornik, visina „ulaznice" utvrđuje po dogovoru, u četiri oka i bez pismenih tragova.
- Lično te listinge nikada nisam video. Dok sam bio ministar dobijao sam slične pritužbe, ali tržišna inspekcija nikada nije uspela da dođe do ugovora koji sadrže takve odredbe. Takvo ponašanje svakako nije ideal potpune konkurencije, ali se ne može reći ni da predstavlja kršenje bilo kog važećeg zakona - rekao je za „Blic nedelje" bivši ministar trgovine Bojan Dimitrijević.
I ekonomista Vladana Hamović takođe nije nikada videla ugovor čiji je sastavni deo tzv. Listing Fee.
- Pretpostavljam da sličnu praksu imaju i veliki trgovinski lanci u svetu i ja u tome vidim određenu logiku. Pitanje je samo da li se to zloupotrebljava i da li se te ulaznice, umesto da služe kao zaštita trgovaca, koriste kao sredstvo za ucenjivanje sitnih dobavljača - kaže Vladana Hamović.
Ali nisu „ulaznice" jedina muka dobavljača. Tu su i visoki rabati (popust za trgovce) koji idu i do 40 odsto, dodatni bonus rabati za povećani obim prodaje, obaveza da za nove objekte deo robe isporučuju besplatno (tzv. prvo punjenje), a najviše nepovoljni rokovi plaćanja koje trgovci, bez ikakvih sankcija, često prekoračuju.
- Trgovinski lanci u Srbiji primenjuju politiku kolega sa Zapada - a to znači da su svi rizici prebačeni na dobavljače. Veliki diktiraju uslove kojima sebe maksimalno štite, a malima kako bude i kako se snađu. Ali moramo biti realni. Kakvi god da su, bez njih ne možemo da radimo i svaki pokušaj da otvorimo sopstvenu maloprodaju neuporedivo je skuplji i, gotovo izvesno, osuđen na propast - objašnjava sagovornik „Blica nedelje".
On smatra da je „Metro" jedini došao u Srbiju sa precizno definisanim uslovima poslovanja. U „Ideu" je, kaže, naizgled lako ući, ali vrlo brzo shvatiš da se tamo ljudi s kojima sarađuješ neprekidno menjaju i kad ih nešto pitaš ponašaju se kao da su pali s Marsa.
Reagujući na nedavne izjave dobavljača koji su se žalili na previsok rabat u „Deltinim" marketima, ministar ekonomije Mlađan Dinkić poručio je da „država mora da omogući malim i srednjim preduzećima da uđu u sistem dobavljača velikih kompanija jer će se samo tako povećati konkurencija i smanjiti cene". Ministar je time indirektno priznao da uslovi koje diktiraju veliki trgovinski lanci, a koje jedni nazivaju reket, a drugi uobičajen način poslovanja, osim na zaradu dobavljača, i te kako utiču i na standard ostalih građana jer se sva ta davanja na kraju prevale na krajnjeg kupca.
Ako neko, na primer, proizvede mineralnu vodu i hoće da je plasira u „Maksi", on po jednom bar kodu (proizvodu) mora da plati ulaznicu od 480.000 dinara. Ako su proizvodi u pakovanju od dva decilitra, pola litra, litar i litar i po, to su četiri prozivoda i četiri bar koda. Znači samo za pristup rafovima mora se platiti četiri puta po 480.000 dinara (oko 24.000 evra). Takav izdatak proizvođač sigurno mora nadomestiti višom cenom svojih proizvoda.
Kako je „jafa" keks ušao u „Merkator"
Kada je na pregovorima o ulasku u hipermarket „Merkator" centra na Novom Beogradu od njih zatraženo da plate „ulaznicu", predstavnici „Jafe" iz Crvenke samo su odmahnuli rukom i rekli: „Ne dolazi u obzir!" I „Merkator" je krenuo bez „jafa" keksa u svojim rafovima. No, vrlo brzo usledila je porudžbina, a „ulaznicu" više niko nije pominjao. U „Merkatoru" su shvatili da je dobro snabdeven market u Srbiji nezamisliv bez brendova kao što su keks „jafa", vinjak „rubin", paštete „karneks" itd.
Dabogda ti Todorić određivao rabat
Među hrvatskim preduzetnicima poznata je kletva „Dabogda ti Todorić određivao rabat". Prema pisanju zagrebačkog nedeljnika „Biznis", trgovinski lanac „Konzum" sitnim dobavljačima nameće ugovore u kojima se rokovi plaćanja rastežu od 75 pa do preko 200 dana, a plaćanje se neretko vrši kompenzacijom u robi.
„'Konzum’ mi je robu poslednji put platio novcem pre 10 godina. Jedno vreme su mi plaćali pelenama i pivom, a sada najčešće dobijam šećer. Mislim da ću izdržati još najviše godinu dana, s obzirom na to da im trenutačno robu isporučujem uz 38 posto rabata, što je bio uvjet da bih uopće dospio na 'Konzumove’ police. Procjenjujem da će dogodine tražiti 50 posto rabata, čime će me upropastiti" ispričao je za „Biznis" jedan preduzetnik.
