Izvor: Blic, 18.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za krečenje minimum trista evra
Za krečenje minimum trista evra
NIŠ,KRALJEVO - 'Samo da majstorima vidim leđa', najčešća je uzrečica onih koji skrpe pare da u svoj stan ili kuću okreče, eventualno ofarbaju stolariju, postave parket i pločice. Cene se u Srbiji za pojedine radove veoma razlikuju, tako da se za postavljanje parketa kreću od tri do 20 evra po kvadratu. Ipak, za krečenje i gletovanje su uglavnom standardne, 50 centi i 1,5 evra. Za stan od 50 kvadrata treba izdvojiti minimum 300 >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << evra, bez materijala.
Plaćaju svi u gotovom. Pravila gotovo da nema. Doduše, neko se 'stisne' i odradi šta može sam, a oni sa dubljim džepom stan prepuste majstoru. Početni zanos da će uskoro živeti u čistoj kući, često zamene nestrpljenje zbog života u haosu i prljavštini, nesuglasice sa majstorima oko brzine, rokova, kavliteta radova i materijala.
Kada je porodica Davidović iz Ulice Maksima Gorkog u Nišu došla u stan posle celodnevne prinudne šetnje zbog hoblovanja parketa, zatekla je katastrofu u svom domu. Priučeni majstor je na tek lakirani parket, u toku popodneva, postavio orman i komodu - taman dovoljno da se nameštaj zalepi za pod.
- Komadi nameštaja su se tako zalepili da smo komšija i ja morali dletom i čekićem da razvaljujemo donje delove ormana. Nesreća je u tome što sam mu još na početku dao novac za kompletan posao - ističe Ljubiša Davidović.
Prema rečima keramičara i molera Dragiše Todorovića, građani Niša u proseku kreče na četiri godine.
- Zavisi od grejanja. Ako se porodica greje na drva, onda je krečenje na dve godine neophodno, ali, ako je parno grejanje onda je to druga stvar. Najčešće gazde kupuju jeftin materijal, pa se nekada živ namučim da zalepim pločice. Ja nikada ne pijem alkohol, ali ima mojih kolega koji umeju da popiju i ode mast u propast - napominje Todorović.
Mnoge Nišlije tvrde da je najveća boljka niških majstora što ugovore nekoliko poslova, pa dogovoren rok za završetak radova premaše i za mesec dana. Za to vreme, ukućani žive u lomu, iako su se sa majstorom dogovorili drugačije.
Na istu boljku žale se i Kragujevčani. Oni majstorima zameraju i aljkavost. Ostavljaju prljav stan i ne čiste oko sebe. Žale se i na loš materijal, za koji tvrde da često plate kvalitetan, a majstori kupe bofl.
Iskustva Kraljevčana govore da majstora u kuću ne treba pustiti ako nije prijatelj ili ako ga dobar prijatelj nije preporučio.
- Iskreno rečeno meni se dešavalo da u istoj ulici moram da dorađujem i po tri stana jer se boja prošarala, buđ ponovo pojavila, ili nijansa nije bila prava - kaže Dragiša Erdoglija, moler sa decenijskim iskustvom. Jednostavno ljudi ne provere majstora koga angažuju a posle je kasno.
Marko Smiljković - Srbo R. Trifunović
