Izvor: Politika, 18.Jul.2013, 13:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za industrijski otpad – samo privremena rešenja
Većina fabričkog otpadaostaje u krugu preduzeća, a takav slučaj je i sa pepelom u Termoelektrani „Nikola Tesla”
Pripremni radovi za izgradnju prilaznih puteva do jedne od deponija pepela Termoelektrane „Nikola Tesla” u Obrenovcu, koja će biti zatrpana, počeli su juče. Kamioni će u toku naredna dva meseca dopremiti 250.000 do 260.000 tona zemlje, pod kojom će biti „sahranjeno” odlagalište pepela, površine 70 hektara. Sa njega je, nošena vetrom, izvesna količina >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << industrijske čađi u ponedeljak uveče opet uzletelai zatrovala vazduh u Obrenovcu. Teško da se to neće ponoviti, sve dok se ne stavi pod kontrolui još veća deponija pepela, od 330 hektara. Ili će TENT i nju zatrpati, ali tek kada se, kao ova, „napuni do vrha”, ili će zakoni biti promenjeni kako bi i Srbija počela da primenjuje jedino sistemsko rešenje ovog problema – preradu pepela u građevinskoj industriji.
Trenutno srpski građevinci toliko malo rade da se njihovim porudžbinama verovatno ne bi uklonilo mnogo pepela. Ali, da su propisi bili saobraženi sa onima u svetu, dok se još prilično gradilo, mogli smo da se oslobodimo barem dela od ogromne količine pepela, koji se već decenijama taloži u krugu industrijskih postrojenja. Pepeo iz termoelektrana predstavlja većinu industrijskog otpada u Srbiji, kojeg je u prethodnom periodu nastajalo i po 7,5 miliona tona godišnje, podaci su Agencije za zaštitu životne sredine. Osim mrvica, koje kupuju cementare, sav pepeo ostaje na privremenim deponijama, gde ga malo šta sprečava da ne poleti ka plućima meštana u okolini.
– U TENT-u godišnje nastane dve do tri miliona tona pepela. Od toga, cementarama uspevamo da prodamo samo 200.000 tona. Problem je što naši zakoni pepeo svrstavaju u otpad, zbog čega on ne može da se koristi kao sirovina u građevinskoj industriji, kao što je uobičajeno u svetu. Umesto pepela, za izgradnju puteva se ovde koristi šljunak, čijim se iskopavanjem reke uništavaju – kaže Željko Martinović, TENT-ov savetnik za odnose sa javnošću.
Osim pepela, i šljaka koja nastaje sagorevanjem u fabrikama mogla bi da se koristi kao sirovina, kaže Ivan Pošarac, iz odeljenja za upravljanje otpadom Ministarstva energetike i životne sredine.
– U Holandiji za građevinsku industriju uzimaju čak i pepeo koji spada u opasan otpad. Kod nas, cementare smeju da koriste pepeo isključivo kao dodatak u hemijskim procesima, nipošto direktno kao sirovinu za građevinsku industriju. Propise je svakako trebalo još ranije promeniti. Predlog tih izmena se upravo priprema i očekujemo da će biti usvojene do kraja godine. Tako ćemo otvoriti put za uklanjanje otpada iz TENT-a, Železare u Smederevu i ostalih velikih pogona – navodi Pošarac.
Ne samo pepeo, nego većina industrijskog otpada – čak 86 odsto u 2011. godini – ostaje na privremenim deponijama oko pogona, kažu u Agenciji za zaštitu životne sredine. Sve ostalo se predaje drugim preduzećima na skladištenje – što je opet samo odlaganje problema ako je posredi opasan otpad, za čije uništavanje u Srbiji nema postrojenja – ili se neutrališe i prerađuje. Izvozi se minimalna količina – primera radi, 161.000 od 6,1 miliona tona industrijskog otpada 2011. godine. A izvoz je naše jedino rešenje za opasan otpad, u kakav može da spada i pepeo.
Koliko tačno opasnog otpada iz industrije ostaje u zemlji, čekajući da izgradimo pogon za njegovo zbrinjavanje, a koliko se izveze – u ovom trenutku se ne zna. Podaci o tome do sada nisu sabirani.
-----------------------------------------------------------
Za neuslovna skladišta – milionske kazne
Privremene deponije industrijskog otpada u krugu fabrika ipak su, generalno uzev, bezbedne, uveravaju u Ministarstvu energetike i životne sredine.
– Za takva skladišta preduzeće mora pribaviti dozvolu, koju ne izdajemo ako nisu ispunjeni veoma strogi uslovi. U obilaske idemo stalno. Dešava se da neka firma odstupi od zadatih uslova za držanje otpada, ali u tom slučaju odmah pišemo prijave, po kojima mogu da plate i milionske kazne – kaže Snežana Kuzmanović, inspektor Ministarstva.
Možda je većina tih privremenih deponija zaista bezbedna. Ali, na nekoliko deponija je većina industrijskog otpada – pepeo. A on očigledno nije dovoljno obezbeđen.
V. Vukasović
objavljeno: 18.07.2013.
