Izvor: RTS, 26.Maj.2013, 20:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Za i protiv genetski modifikovane hrane

Iako se govori da je proizvodnja organske hrane velika šansa za Srbiju, ukoliko želimo da uđemo u Svetsku trgovinsku organizaciju moraćemo da dopustimo promet i genetski modifikovane hrane.

Često se govori da je budućnost Srbije u proizvodnji organske hrane, međutim, ako želi da se uključi u Svetsku trgovinsku organizaciju, Srbija će morati da dozvoli promet i genetski modifikovane hrane, odnosno da iz zakona izbriše reč "zabrana".

Nijedna od 159 članica >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Organizacije, od Rusije, preko naših suseda, do Latinske Amerike, ne sme da zabrani uvoz bilo kog proizvoda.

Na primer, genetski modifikovan krompir, iako savršeno izgleda, po zakonu ne sme da bude na rafovima u srpskim prodavnicama. Sa članstvom Srbije u Svetskoj trgovinskoj organizaciji to će morati da se promeni.

Pomoćnica ministra trgovine Bojana Todorović objašnjava da se Svetska trgovinska organizacija ne bavi pitanjima proizvodnje.

"U tom smislu svaka zemlja, pa i naša, može da odluči šta želi, odnosno može da odluči da se proglasi zemljom koja neće proizvoditi GMO hranu i to je sasvim legitimno. Ono što je bitno za STO jeste da ne sme postojati zabrana prometa", kaže Bojana Todorović.

Iako je na snazi veoma restriktivan zakon, u Srbiji je za sada 48 opština donelo i deklaracije o zabrani uvoza i prometa takve hrane.

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Miladin Ševarlić ističe da sva dosadašnja istraživanja, koja su vršena na životinjama, ukazuju da postoje štetne posledice već u prvoj generaciji eksperimentalnih životinja u vidu alergija.

"U drugoj generaciji negativni efekti su u vidu promena na unutrašnjim organima, u trećoj generaciji u vidu tumora, u četvrtoj je u pitanju besplodnost", kaže profesor Ševarlić.

Istraživanja su vršena u britanskim i ruskim laboratorijama, a najnovija, koja su trajala dve godine, rađena su pod rukovodstvom profesora Serolinija u Francuskoj.

GMO podelio kontinente

Genetski modifikovana hrana je podelila i kontinente - Ameriku i Evropu. Za razliku od Sjedinjenih Država, Evropa je restriktivnija, a protiv genetski modifikovane hrane bori se svaka zemlja pojedinačno.

Francuzi donose lokalne zakone, a Nemci imaju oštru kontrolu uvoza. Evropa za ishranu dozvoljava 50 genetski modifikovanih biljaka, koje su registrovane, ispitivane godinama i nisu pokazale nikakvu štetnost, a proizvodi su obeleženi. Oni koji se bave ispitivanjima, saglasni su da "genetski modifikovano", ne znači nužno nešto loše.

Jelena Samardžić iz Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo kaže da veliki broj ljudi u Srbiji koristi terapeutike koje su proizvedene od GMO bakterija, a da možda to i ne zna.

"Pre svega mislim na insulin koji je, sav koji se koristi kod nas poreklom od GMO bakterija, kao i interferon i hormon rasta. Verovatno ni Mesija ne bismo sada gledali na televiziji da nije bilo tog hormona rasta koji je produkovan u bakterijama", objašnjava Jelena Samardžić.

Za kontrolu hrane u Srbiji nadležno je Ministarstvo poljoprivrede, koje preko inspekcija uzima uzorke hrane. Ako se pokaže da je u uzorku više od 0,9 odsto genetski modifikovanog materijala, biljke se uklanjaju iz upotrebe ili se uništavaju.

Nastavak na RTS...