Izvor: Večernje novosti, 06.Nov.2013, 16:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Za groblja potreban novi zakon

SVE je izgledalo obično - čovek je preminuo, lekari konstatovali smrt, pogrebnik preuzeo telo i dopremio ga u gradsku mrtvačnicu. Pošto se sin jedinac danima kolebao oko datuma ukopa, zaposleni u preduzeću za pogrebne usluge shvatili su da imaju problem. Danas, sutra, nesrećni Nišlija se večne kuće dokopao posle skoro mesec dana provedenih na „ničijoj zemlji“ hladnjače pogrebnog preduzeća. Situacija zabeležena u Nišu pokazuje sve slabosti zakonskog uređenja sahranjivanja u Srbiji. >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Da je sin odbio da plati sahranu, pokojnik bi bio za svega neki dan sahranjen o trošku opštine. Kako se nije odrekao finansiranja ukopa, a rok za određivanje datuma sahrane ne postoji, zapretila je ozbiljna opasnost da čovek ostane - nesahranjen. Slučaj iz Niša, međutim, samo je jedan u nizu primera koji opominju da su potrebni novi propisi. Jer postojeći zakon donet je pre skoro četiri decenije, a vreme, nove navike i život pregazili su njegov veći deo. Nadležnost nad seoskim grobovima, striktno definisanje mesta za ukope, problem divljih grobalja, bolje uređenje kremacija i raspolaganje pepelom, rokovi i kazne, samo su deo pitanja koja su za sada neregulisana. Oštricu zakona čeka i sve češća siva trgovina grobnicama i mahinacije zbog kojih se govori o „grobarskoj mafiji“.UKOP NA LIVADI OSNOVNO pravilo sahranjivanja jeste da pokojnik može da počiva samo na groblju. Drugačiji ukop moguć je samo ukoliko za to postoji poseban zakon, kao slučaj Jovanke Broz, ili tako odluči skupština lokalne samouprave. Ovakvi slučajevi najčešći su u planinskim i krajevima sa jakim i dugim zimama. Da je Srbiji potreban novi zakon prvo je ukazalo udruženje krematista „Oganj“, čiji je prvi zahtev da se, u skladu sa evropskim propisima, porodicama omogući da slobodno raspolažu urnama sa pepelom. - Tražimo da pepeo preminulog može da se raspe prema želji pokojnika, a ne samo u Vrtu sećanja na Novom groblju, kakva je praksa - kaže Branislav Matijas, predsednik Udruženja „Oganj“. - Naš zahtev je i da se dozvoli da se urne sa pepelom, osim u kolumbarijumima, rozarijumima ili grobnicama, čuvaju i u domovima porodica. U komunalnim preduzećima prioritet daju zakonskom rešavanju tzv. divljih grobalja i trgovine „crnih“ grobnih mesta. Sa ovim problemima kubure svi krajevi Srbije, a jedno od najpoznatijih je groblje u Malom Mokrom Lugu. - Seoska groblja su veliki problem, jer su kapaciteti odavno prevaziđeni - kaže direktor niškog JKP „Gorica“ Igor Jovanić. - Vlasnici susednih njiva, zemlju parcelišu i prodaju po kvadratu za grobove. Da li je normalno da neko izvadi dva reda šljiva, i „posadi“ grobnice? Oni organizuju i ljude koji kopaju rake i postaju paralelna pogrebna preduzeća koja sahranjuju mimo svakog tehničkog ili sanitarnog propisa. Uzrok ove pojave je prebukiranost prostora za sahranjivanje. Procenjuje se da najvećim gradovima nedostaje gotovo 10.000 grobnih mesta.

Nastavak na Večernje novosti...