Izvor: Blic, 18.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za dve nedelje otrovano osam reka
Za poslednje dve nedelje, u Srbiji je zagađeno čak osam reka, a samo tokom jučerašnjeg dana tri. Iz raznih fabrika u reke Toplicu, Turiju, Moravicu, Begej, Despotovicu, Vlasinu, Dunav i Timok ulile su se otpadne vode, a tone mrtve ribe plutaju vodama Srbije.
Ministarstvu za zaštitu životne sredine juče je bilo nemoguće dobiti odgovor kako je moguće da dođe do ovakve ekološke katastrofe.
Prema rečima stručnjaka, u kombinaciji sa letnjim niskim vodostajem reka, incidenti >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << su prerasli u ekološku katastrofu. Tako je, na zaprepašćenje sportskih ribolovaca, juče i prekjuče nizvodno od Kuršumlije prema Prokuplju, reka Toplica na površinu izbacila više od deset tona uginule ribe.
Ribolovci i meštani sela Barlovo, kraj Kuršumlije, gde su isplivale mrtve ribe, tvrde da se Toplica oseća na amonijak i fenol, čija se isparenja usled niskog vodostaja reke daju namirisati i u Barlovu. Prema rečima Vuka Bogdanovića, predsednika tog sela, razloga za brigu itekako ima jer su ugroženi i bunari u vodotoku Toplice, iz kojih se zalivaju bašte i poji stoka.
- Upozoravali smo potencijalne zagađivače - hladnjaču „Frigonais" i drvoprerađivačko preduzeće „Kopaonik" na moguće posledice ispuštanja otpadnih voda u Toplicu, posebno zbog niskog vodostaja i visokih temperatura - kaže ribočuvar Dragan Mijajlović.
Toplicu je juče obišla i Republička vodoprivredna inspekcija, koja je odnela uzroke uginule ribe i vode na analizu. Njihovi rezultati će biti poznati za nekoliko dana, kada će se znati i tačan uzrok pomora ribe, kao i to ko je krivac.
Direktor preduzeća „Kopaonik" Slaviša Ristić negirao je juče da je ta fabrika u reku ispustila bilo kakve otrovne materije.
- Fabrika je prestala da radi u 11 sati, odmah pošto se čulo za katastrofalan pomor riba. Rukovodstvo fabrike je donelo takvu odluku da se zbog niskog vodostaja Toplice „izbegne da budu zagađivači" - kaže Ristić.
Ekološka inspekcija je juče u popodnevnim satima privremeno zabranila rad Fabrici lesonita „Kopaonik".
U međuvremenu, uginula riba i dalje pluta rekom, dok članovi Udruženja sportskih ribolovaca pokušavaju da je očiste.
Pomor i u Sokobanji
Ribolovci i meštani su se bacili i na čišćenje reke Moravice u Sokobanji, po čijoj površini je takođe juče počela da pluta uginula riba - klen, krkuša i belica. Na teren su i ovog puta izašle sve nadležne službe.
- Iako bez analize ne možemo znati šta je uzrok uginuća, postoji velika mogućnost da je u pitanju povećana količina hlora iz obližnjeg bazena čija se voda izliva u Moravicu. Vodostaj Moravice je izuzetno nizak i sigurno je i to doprinelo katastrofi. Primetio sam da je riba, uglavnom sitnija, koncentrisana u jednom viru prečnika oko dva metra, tako da postoji mogućnost da je pomor lokalnog tipa i da nije zahvatio celu reku – kaže za „Blic" republički vodoprivredni inspektor Miodrag Milanović.
Za razliku od inspektora, sportski ribolovci Bačke Palanke koji su juče duž leve obale Dunava, nadomak samog grada i industrijske Simić zone primetili veliku količinu uginulih deverika, babuški, bodorke, manjih šarana i smuđeva su besni.
- Uginulu ribu smo primetili nizvodno od Fabrike veštačkog đubriva „Fertil" i glavne ispusne cevi gradske kanalizacije. Više desetina mrtvih riba plutalo je i za vikend Dunavom ka Čelarevu i Novom Sadu, dok se okolinom širio jak neprijatan miris. To bi od početka ove godine bio ko zna koji slučaj pomora ribe na ovom delu Dunava, a nadležni ćute, tako da smo kao ljubitelji reke i pecanja ogorčeni - kažu ribolovci iz Bačke Palanke.
Tri reke za jedan dan
Samo juče u Srbiji su zagađene tri reke, a prema rečima nadležnih, neke posebne strategije za sprečavanje ovakvih incidenata nema jer se „havarije ne mogu preduprediti".
- Mi možemo samo da zahtevamo da se šteta ispravi i da podnesemo prijavu za privredne prestupe, a dalju odluku donosi sud. Kazne se kreću od 200.000 do tri miliona dinara - kaže Sonja Simić, načelnik Vodoprivredne inspekcije za Beograd u Ministarstvu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.
Same kazne zvuče simbolično za velike fabrike, a koliko su sudovi efikasni u rešavaju ovih sporova pokazuje i slučaj Termoelektrane „Kolubara" u Velikim Crljenima kraj Lazarevca. Kada je u nedelju došlo do popuštanja nasipa na deponiji pepela Termoelektrane, u reku Turiju prodrle su i otpadne vode i pepeo. Nadležni su „po protokolu" izašli na lice mesta mesta, naredili prečišćanje toka i podneli prijave. Međutim, sama reka je već treći dan crna, a meštani su sakupili ribu, potrpali u džakove, zatrpali i posuli krečom, kako bi sprečili eventualno širenje zaraze. Voda iz Turije, zamućena pepelom, međutim, stigla je i do ušća Kolubare.
- Slična havarija dogodila se i u septembru prošle godine, a reka se oporavljala mesecima. Da su tada kažnjeni na pravi način, možda se nešto slično ne bi ponovilo - kažu meštani Velikog Crljena.
I za prošlogodišnji incident u Termoelektrani „Kolubara" vodoprivredna inspekcija je napisala prijavu za privredni prestup, međutim, kako su nam rekli u Termoelektrani, do danas ih niko nije ni pozvao na sud.
Veće kazne za zagađivače
S obzirom na to da su kazne za zagađivače veoma male, Ministarstvo za zaštitu životne sredine zatražilo je da budu uvećane deset puta, tako da bi najveća maksimalna kazna umesto tri iznosila 30 miliona dinara. Ministarstvo će predložiti i da inspektori dobiju mogućnost naplaćivanja kazni na licu mesta, a promena tog zakona očekuje se do kraja godine.
Inspekcija ima pravo da kada utvrdi da je došlo do nepravilnosti rešenje koji će se ta nepravilnost otkloniti. Ukoliko ta nepravilnost ne bude otklonjena, inspektori imaju pravo da podnesu prekršajnu prijavu.
Prema krivičnom zakonu zagađivači mogu da dobiju zatvorske kazne od tri meseca do osam godina zatvora, u zavisnosti od dela.
