Izvor: Večernje novosti, 18.Jul.2015, 11:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za dva sata izbrojali 2.670 munja!
ČAK 91.165 munja registrovano je za 24 časa na nebu iznad Austrije tokom snažnog nevremena koje je nedavno zadesilo ovu zemlju. U Srbiji, rekord je 2.670 munja za dva sata! Zabeležen je u Čačku 22. jula prošle godine. Nekada su munje brojali ljudi. U našoj zemlji tako je bilo sve do sredine šezdesetih godina minulog veka. Danas ih beleže savremene mašine, ali i one su, najpreciznije tek uz pomoć čoveka. - Zamislite koliko je teško brojati munje, ako samo strimer odnosno prednji deo >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << jedne munje u sekundi "mrdne" levo-desno i do 10.000 puta - kaže profesor Mladen Ćurić iz Instituta za meteorologiju u Beogradu. - Najpre su ih registrovali obučeni ljudi takozvani brojači munja. Oni su radili kao osmatrači u meteorološkim stanicama i u službene dnevnike zapisivali vreme i broj munja. Tih godina, podaci o munjama koje su ljudi-brojači registrovali, prosleđivani su drugim meteorološkim centrima u Jugoslaviji i Evropi. A sve prikupljene informacije korišćene su, po rečima profesora, da se utvrdi kretanje kumulonimbusa - brzorastućih oblaka odgovornih ne samo za munje i gromove nego i za nastanak jakih vetrova, snažnih pljuskova, grada, tornada i pijavica. - Munje danas broje savremeni detektori koji registruju svako elektromagnetno zračenje, njegov izvor i karakter. Njima se, međutim, može dogoditi da registruju i pražnjenja koja naprave tramvaji u kontaktu sa žicom. Osim toga, ove mašine "broje" i munje unutar jednog oblaka i one između oblaka. Naučnici su zato razvili softver koji analizira podatke više detektora i eliminiše sva pražnjenja koja nisu munje "na putu" do zemlje. Čovek, za potrebe meteorologije, danas više vizuelno ne broji munje, ali je njegov udeo u tom procesu ostao nezamenljiv naročito kada je reč o poboljšanju tehničkih mogućnosti savremenih detektora meteoroloških pražnjenja - objašnjava profesor Ćurić. U Srbiji danas, munje broje dva savremena detektora. Postavljeni su na zgradi Republičkog hidrometeorološkog zavoda u Beogradu i na Elektronskom fakultetu u Nišu. - Jedan brojač munja "pokriva" zaista veliku površinu. Izbroji sve munje u poluprečniku od 250 do 300 kilometara od mesta gde je postavljen. Bolje je ako ih je više, ali za teritoriju naše zemlje dovoljna su i ova dva budući da je Srbija deo evropskih mreža za brojanje munja - kaže profesor Ćurić. Uz osmeh, on priča i da se nekom može učiniti da je brojanje munja zaludan posao. Odmah ih, međutim, demantuje naglašavajući da je potreba za brojanjem munja ogromna. - Učestalost munja mnogo govori o kumulonibusnim oblacima, koji donose nevreme i obično uzrokuju materijalna razaranja. Brojanjem munja, znaćemo i gde se gomilaju i koliko su udaljeni, pa se na vreme može sprečiti većina posledica koje donose. Potrebu za savremenim brojačima munja, u našoj zemlji, prvi su prepoznali nadležni iz elektroprivrede, jer je za njih vrlo važno da neka postrojenja i dalekovodne mreže pripreme za nailazak kumulonimbusa i munja - pojašnjava profesor Mlađen Ćurić. UDALjENOST OD MUNjE OD trenutka kada vidite munju, brojte dok ne čujete grmljavinu, a potom taj broj pomnožite sa 340 i dobićete tačnu razdaljinu od mesta gde je udario grom - precizira profesor Ćurić. - Da se zaštitite, ukoliko ste na otvorenom, dovoljno je da čučnete da ne biste bili najviša tačka. Osim toga, sklonite se od drveća i obavezno isključite mobilne telefone jer su izvor jonizujućeg zračenja i "mamac" za munje.
Nastavak na Večernje novosti...
