Izvor: Vesti-online.com, 04.Sep.2012, 13:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Za duše

Rusi su proslavili 200 godina od bitke na Borodinu, sve kako dolikuje moćnoj i bogatoj državi. Ali, red je da se i mi podsetimo tog Staljingrada Napoleonovih ratova, bitke od koje mu je sve krenulo nizbrdo. Jer u ruskoj vojsci bilo je mnogo Srba, pa čak i 10 generala koji su svojski razredili Grand arme i njene francuske, nemačke i italijanske regimente.

Igor Kozarski

I milo mi je što mi se pružila prilika da ne pametujem, nego samo da ispričam deo ruske državne >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << i srpske nacionalne istorije, što je samo po sebi komentar. Ruska vojska tog vremena bila je starog kova, kako su je nazivale revolucionarne armije, sastavljena od oficira plemića i vojnika seljaka. Otud je u maniru epohe istorija poimence zapamtila samo generale, dok su ostali zavedeni u prašnjavim imperijalnim arhivama.

Na polju kod sela Borodina, ruskim pukovima, divizijama i korpusima komandovali su Srbi general pehoti graf Mihailo Andrejevič Miloradovič, ruski nacionalni junak poznat iz Tolstojevog romana "Rat i mir", general Đorđe Arsenijević Emanuil, general lajtnant Jovan Jegorovič Ševič, general major Joan Stjepanovič Adamovič, general lajtnant Nikolaj Bogdanovič Bogdanov, general lajtnant Nikola Vasiljevič Vuič, general kavaleriji baron Ilija Mihailovič Duka, general major graf Petar Ivanović Ivelić, general major Abram Petrovič Ratkov i general ađutant Nikolaj Ivanovič de Preradovič.

General Emanuil doselio se iz Vršca, a Ivelić iz Venecije, dok su ostali predstavljali drugu ili treću generaciju iseljenika o čemu svedoče njihova rusifikovana imena. I većina se borila pod komandom Miloradoviča u Vlaškoj i Bugarskoj, čime su tokom ustanka skinuli Karađorđu sa grbače glavninu turskih trupa.

Najmarkantnija figura bio je Miloradovič, učenik i miljenik Suvorova koji je generalske epolete stekao sa 26 godina u pohodu kroz Italiju i Švajcarsku. Na Borodinu ruski ministar vojni Barklaj de Toli postiđen Miloradovičevom smelošću odlučio je da zagazi na bojno polje. Miloradovič nije dao na sebe, naredio je da mu postave sto u samom erdutu i ručao pod đuladima, u inat De Toliju. Gle, Srbin.

Kasnije je komandovao prethodnicom i sustizao u povlačenju Napoleona u dve velike bitke, gde je pobio više Francuza nego ruska zima. Na kraju ih je sprečio da blagovremeno pređu Berezinu, pa je ruska glavnina bacila Francuze pod led. Naredne godine Miloradovič je zauzeo Berlin i ponovio podvig srpskih husarskih pukova iz sedmogodišnjeg rata 1760. kada su prvi doseljenici poslali carevnji ključeve pruske prestonice.

Godine 1945. kopije tih ključeva date su krasnoarmejcima da ih podsete da je to već treći put da jurišaju na Berlin i da su uvek pobeđivali.

Mnogo posle Napoleonove invazije Sava Tekelija posetio je gubernatora Sankt Peterburga Miloradoviča i pisao da srpski nije govorio, ali je razumeo, i da je bio dobro upoznat i živo zainteresovan za prilike u matici kako bi na dvoru uticao da se pomogne srpsko pitanje.

General Vuič na Borodinu je vodio brigadu sa naperenim bajonetima na mostu preko reke Kaloče. Rat je završio u Parizu. General Ševič na Borodinu je stekao orden Svete Ane, a poginuo je naredne godine u Bici naroda kod Lajpciga, kada su se Francuzi probili do komandnog položaja, gde su bili ruski car i pruski kralj. Vuič je s divizijom husara u galopu zatvorio brešu u rasporedu savezničke vojske, a spasavanje krunisanih glava platio je glavom.

General de Preradovič slavu je stekao još kod Austerlica kada je blistavim jurišom gardijskih kirasira sprečio Napoleona da goni poraženu rusko-austrijsku vojsku i sprečio potpuni razgrom. Posle Borodina i niza bitaka naredne dve godine zasijao je kod Fer Šanuaza kada je sa samo dva puka svojih kirasira razbio korpuse Marmona i Mortjea. Posle toga, put za Pariz i pobedu bio je otvoren.

Priča o Srbima u uzdizanju ruske imperije mnogo je duža nego što znam i imam prostora. Voleo bih da sam iznad komentara okačio sliku nekog od njih umesto svoje. Pa ipak, ako danas niste blizu crkve da im zapalite sveću, a ono, da im makar popijemo po jednu za duše.

Red je.

Nastavak na Vesti-online.com...