Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 10.Dec.2008, 18:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Za divlju gusku najbolja sitna sačma

BEOGRAD - Lovna sezona na divlje guske počinje od 16. septembra i traje do 28. februara. Guske se love čekanjem ili vrebanjem kraj reka i potoka, gde se i najviše nalaze.

Istina je da guske dobro vide, zato svaki lovac mora biti smiren i strpljiv kada je na čeki, a posebno vredi to za mladog lovca.

Veće grupe na ovu vrstu pernate divljači ne daju veliki uspeh u lovu, kao pojedinci i manje grupe od dva do tri lovca.

Divlja guska se gađa sitnom sačmom, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << prečnika 4 milimetra na rastojanju do 50 metara.

Divlja guska ima ukusno i kvalitetno meso koje je jako cenjeno kod mnogih lovaca koji je love i koriste u svome kulinarskom jelovniku.

Raspon krila metar i po



Divlja guska je pernata lovna divljač, predstavnik porodice gusaka (Anatide). Dugačka je od 80 do 90 centimetara. Rep joj je veoma kratak i prema vrhu šiljat i okolo bele boje.

Raspon krila joj je od 150 do 160 centimetara. Težina joj se kreće od četiri do pet kilograma. Ženke su redovno krupnije i teže od mužjaka, dok to nije izraženo kod druge pernate divljači.

Duge, crvene noge

Telo divlje guske je vrlo skladnog oblika. Vrat joj je relativno dugačak, debeo i uspravan. Glava joj je krupna, kljun je kraći nego u pataka i narandžaste je boje.



Leđna strana i krila su joj je tamno-siva sa svetlijim prugama, a grudi i stomak je svetliji.

Noge su duge do 25 centimetara i crvenkaste su boje i ima dobro razvijenu plovnu kožicu među prstima. U pogledu obojenosti spoljašnjeg izgleda nema međupolnih razlika.

Životni prostor

Divlja guska rasprostranjena je od Islanda, Engleske, obala Norveške, Švedske, područja Baltika do južnog dela Rusije.

Divlja guska živi u velikim jatima do nekoliko stotina jedinki koji se formiraju dolaskom jeseni, i žive u njima sve do proleća, kada formiraju parove i pare se.

Pretezno živi u močvarnim predelima obraslim šašom i visokom travom.

Ishrana

Divlja guske se hrane sa raznim semenkama, mladom travom, najčešće raznim beskičmenjacima i insektima, glistama, puževima i slično, žabljom i ribljom ikrom i mlađu.

Parenje

Divlja guske počinje se pariti početkom proleća. Guska se gnezdi u visokoj travi, šiprazju blizu vode i u zemlji u udubljenju.

Ženka pravi gnezdo od trave i svoga perja, gdje od marta do aprila jednom godišnje snese od sedam do 10 krupnih prljavo belih jaja, na kojima sedi od 27 do 29 dana.

Prirodni neprijatelji

Mladi kada se izlegu odmah slede svoje roditelje koji se brinu o njima i uz roditelje ostaju od 50 do 60 dana nakon toga se osamostajuju.

Divlja guska živi do 8 godina. Ima veliki broj prirodnih neprijatelja, a najčesći su lisice, kune, vidre i mnoge ptice grabljivice, javlja izvor na krstarici.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...