Izvor: Politika, 18.Avg.2013, 12:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za bolje banke – manje osiguranje uloga
Umesto linearne stope od 0,1 odsto prof. dr Đorđe Đukić predlaže popuste i do 70 odsto za banke s manjim rizikom poslovanja
U Srbiji se već godinama odomaćilo pravilo po odredbama Zakona o osiguranju depozita da sve banke, bez obzira na to kako stoje, plaćaju istu, linearnu stopu premije osiguranja uloga od maksimalnih 0,1 odsto.
Zakonodavac je to učinio s pravom da se ulozi građana i privrede zaštite u slučaju propasti neke od banaka. S te strane, kako smatra >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prof. dr Đorđe Đukić, ne treba ništa menjati, ali, po njemu, sazreli su uslovi da bolje, sigurnije i manje rizične banke plaćaju manju stopu osiguranja svojih depozita.
Po dr Đukiću kriterijum bi bio ostvareni koeficijent adekvatnosti kapitala banaka na kraju, recimo, trećeg kvartala u godini. Dakle, premiju osiguranja u narednoj godini banke bi plaćale prema ostvarenom koeficijentu adekvatnosti kapitala na dan 30. septembar tekuće godine.
Korist od toga imali bi, smatra naš sagovornik, gotovo svi učesnici u ovom poslu. Banke koje su natprosečno kapitalizovane, jer su najsigurnije za deponente, imale bi niže troškove osiguranja depozita koji su kod njih položeni. Građani i privreda da su odabrali pouzdanu banku koja visinom kapitala garantuje stabilnost ukupnog bankarskog i finansijskog sektora zemlje.
To bi, po njemu, bio i svojevrstan podsticaj praksi dobrog korporativnog upravljanja u bankama i ukidanje loših običaja da dobre, visoko kapitalizovane banke služe za isplatu depozita u bankama koje odlaze u stečaj zbog lošeg upravljanja rizicima ili rđave kontrole.
Predlažući izmenu Zakona o osiguranju depozita Đukić se poziva na dobru praksu mnogih industrijski razvijenih zemalja, počev od SAD i Kanade, pa do Italije, Švedske i Finske. Od zemalja sa kojim ima smisla porediti Srbiju i koje to rešenje primenjuju nalaze se Mađarska, Bugarska, Rumunija, kao i zemlje kandidati za ulazak u EU, poput Turske i Makedonije.
Iako je reč o tržišnom kriterijumu po Đukiću podatke o rejtingu svake banke znala bi samo Narodna banka Srbije i uprave banaka. Njima bi bilo zabranjeno da objavljuju rejting i visinu premije koju plaćaju na osigurane depozite.
Ovim rešenjem, ako ga prihvati i zakonodavac, nagrađuju se uprave banaka koje najbolje upravljaju rizicima na tržištu i raspolažu najvećim kapitalom, a „kažnjavaju” loši upravljači rizicima koji su stalno na granici niske kapitalne baze.
Cena loše odluke i uprave
„Za loše upravljanje bankom posledice treba da snose vlasnici kapitala koji su izabrali lošu upravu, kao i krupni deponenti – oni sa depozitom većim od 50.000 evra koji nisu osigurani, ali koji su svojom odlukom odabrali banku u kojoj štede. Za lošu odluku neka snose gubitke zajedno sa vlasnicima i kreditorima banke koja je propala, a ne da se isplata neosiguranih depozita preko 50.000 vrši na teret poreskih obveznika, što smo već videli u Srbiji”, smatra Đukić.
Država, kaže, mora da bude spremna da u slučaju propasti bilo koje banke isplati štediše sa ulozima do 50.000 evra koji su osigurani. Za pokriće takvog troška veću premiju njihovog osiguranja treba da plaćaju baš te banke. One koje su više izložene riziku da dođu u takvu situaciju. To je čist tržišni pristup bez ikakvih primesa volontarizma državne birokratije, upozorava Đukić
Šta je adekvatnost kapitala
U bankarstvu i svetu finansija knjige su napisane o tome šta je adekvatnost kapitala. Narodski rečeno – to je sposobnost banke da sve svoje kredite, pogotovo rizične i teško naplative, pokrije svojim kapitalom.
Kod nas je ta zakonska granica 12 odsto, a faktički između 16 i 18 procenata. U Evropi je osam odsto. Šta to znači? Da je svaka naša banka sposobna da sve svoje rizične zajmove pokrije kapitalom i da im na računu ostane još 12 procenata kapitala preko toga.
Slobodan Kostić
objavljeno: 18/08/2013
.jpg)
