Izvor: Southeast European Times, 31.Jul.2012, 23:07   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Za balkanske zemlje diplomatija je u krizi

Smanjenja budžeta prisiljavaju mnoge zemlje da smanje i svoje diplomatske troškove.

31/07/2012

Biljana Lajmanovska za Southeast European Times iz Skoplja -- 31.7.2012.

Evropske zemlje smanjuju broj diplomata, putovanja u inostranstvo, a u nekim slučajevima zatvaraju i ambasade kako bi se fokusirale na troškove kod kuće. Za mnoge zemlje reč je o delikatnom balansu između ulaganja kod kuće i održavanja adekvatnog međunarodnog prisustva.

„Ne >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << možemo da izdržimo bez mera štednje. Zatezanje kaiša biće neizbežno“, rekao je nedavno novinarima makedonski ministar spoljnih poslova Nikola Popovski.

Rumunsko ministarstvo inostranih poslova smanjilo je broj službenika za 500 ljudi u 2010, a mnogi od njih su radili u stranim ambasadama. Takođe je zatvorilo 14 ambasada u Africi i Južnoj Americi.

Srpsko ministarstvo spoljnih poslova reklo je svom osoblju u inostranstvu 13. jula da će im plate biti 10% manje, a dodatna smanjenja planirana su kasnije ove godine. Neke ambasade bi mogle da ostanu bez sredstava pre kraja godine.

Izuzetak je Kosovo, koje otvara bar četiri nove ambasade i povećava broj službenika u Vašingtonu, Njujorku i Briselu.

Makedonsko ministarstvo spoljnih poslova smanjilo je ove godine svoj budžet za 3,3 miliona evra, a najveća smanjenja odnosila su se na diplomatska i konzularna predstavništva, na kojima će se uštedeti skoro 2 miliona evra. Ministarstvo takođe planira da svede na manju meru javnu diplomatiju, obrazovanje, obuku diplomata i promovisanje zemlje.

Poposki navodi da će zatvaranje ambasada biti poslednja opcija, jer bi to moglo da ima političke implikacije na odnose sa zemljama u kojima se nalaze te ambasade.

Slobodan Čašule, bivši ministar spoljnih poslova, rekao je za SETimesda Makedonija mora da razmotri smanjenje svoje diplomatske mreže tako što će zemlje stavljati u grupe, za koje bi potom bio zadužen jedan ambasador ili čak diplomata čije je sedište u Skoplju.

„Druge zemlje razumeće ovaj potez“, rekao je on. „Iste korake preduzimaju zemlje koje su puno bogatije od Makedonije. Trebalo bi da smanjimo broj ambasada koje su na periferiji našeg diplomatskog interesa. Ali, pod tim ne podrazumevam zatvaranje ambasada. Mislim da bi za te zemlje trebalo da bude zadužen neko ko je u Skoplju.“

Mnoge druge evropske zemlje takođe su primorane da preduzmu mere štednje. Na primer, Norveška je rekla da će zatvoriti svoju ambasadu u Skoplju zbog ekonomske krize.

Čašule je potvrdio da smanjenje troškova trenutno deluje neizbežno, ali je takođe rekao da je opasna činjenica da štednja uvek počinje na polju diplomatije, a posebno u slučaju Makedonije i njene osetljive međunarodne pozicije.

„U vreme kada u celom regionu vlada kriza, kada naši susedi Grci, uprkos jakoj ekonomskoj krizi, i dalje pronalaze novac za diplomatiju i za lobiranje u cilju promovisanja svojih interesa, moglo bi biti rizično i kritično nastaviti smanjivanje našeg budžeta na tom polju“, rekao je Čašule.

Bivši makedonski ministar finansija Nikola Popovski ocenjuje da će smanjenje diplomatskih troškova zapravo imati neznatan uticaj na budžet.

„Ambasade ne troše puno. Troškovi za ambasade su mali. To su obični administrativni troškovi za njihov rad. One nisu ni ogroman teret, niti će doneti veliku uštedu u budžetu kada se sprovedu ti rezovi. Jedini ogroman teret je previše zaposlenih u ministarstvu“, rekao je on za SETimes.

On tvrdi da se u poslednjih šest godina broj zaposlenih u ministarstvu spoljnih poslova skoro udvostručio, čime je stvorena dugoročna obaveza za državni budžet.

Dopisnici SETimesa Biljana Pekušić iz Makedonije, Gabrijel Petresku iz Rumunije i Muhamet Brajšori sa Kosova doprineli su ovom tekstu.

Nastavak na Southeast European Times...