Izvor: Blic, 23.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za Ujedinjene nacije pravi 110 razboja
VALJEVO - Varaju se oni koji misli da je tkački zanat izumro. U Petnici kod Valjeva vredni zanatlija Miroslav Timotijević (55) pravi male, srednje i velike razboje za tkanje koje naručuju ne samo iz Srbije već čak i iz Kanade i Rusije. Pošto razboje pravi sam, majstor Miroslav ne može da udovolji svim koji naručuju stare sprave za pravljenje ćilima, prostirki, ali i modernih tapiserija.
Timotijević je jedan od retkih proizvođača američkih razboja u Evropi. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Upravo oni su se pokazali kao najbolji za tkanje svih vrsta materijala, od najtanje svile do najdebljeg sukna. Po struci je ugostitelj, ali se pre 10 godina odlučio da nastavi porodičnu tradiciju i usavrši, kako kaže, veoma isplativ posao.
- Mislim da jedini u Evropi proizvodim takozvani američki "džek" tip razboja, koji ima automatsko zatezanje osnove i preko 3.000 najrazličitijih mustri za tkanje. Najveći je bio od tri i po metra i naručila ga je mušterija iz Pirota za ćilime i tepihe. Najviše porudžbina imam za standardne razboje od 90 centimetara, ali ih pravim tako da odmah daju duplu širinu. Na tim razbojima se može napraviti mnogo šta, od velikih tepiha do mini podmetača za tanjire - kaže Timotijević koji je do sada napravio na stotine razboja.
Njegovi razboji su u Kanadi, Rusiji, Nemačkoj, Francuskoj, celoj bivšoj SFRJ i susednim zemljama. Mušterije su i tkači koji prave narodna odela za kulturno-umetnička društva, proizvođači tepiha, ali i srpski gastarbajteri koji bi da mini razboj imaju kao suvenir.
- Ne mogu da odgovorim na sve narudžbine, jer mi samo supruga Vera pomaže. Kancelarija Ujedinjenih nacija iz Rima traži mi 110 razboja za Irak. To mi je prioritet jer sam pobedio na tenderu u konkurenciji proizvođača iz SAD, Kanade i Australije koji jedini proizvode ovaj tip razboja. Turistički savez Zagreba traži 100 malih razboja za suvenire. Morao sam da ih do daljeg odbijem jer radim nekoliko velikih za Umetničku školu u Užicu i za Tehnički fakultet u Zrenjaninu, za obuku đaka i studenata. Ne mogu da radim za druge, a da zapostavim stalnu mušteriju iz Beograda, koji tka samo navijačke šalove Zvezde i Partizana. Njemu sam uradio već šest komada - priča Miroslav.
Tkački zanat je veoma isplativ jer mini razboj, koji služi kao ukras i za tkanje šalova, košta 200, standardni više od 500, a najveći poluautomatski razboj 4.000 evra.
- Doduše, napravio samo jedan poluautomatski i prodao ga u Podgorici. Crnogorac je hteo da razboj radi "sam". Udovoljio sam mu i napravio brdalicu na pneumatiku i federe - kaže Timotijević.
Kupac razboja od majastora iz Petnice uz mašinu dobija i CD sa obukom tkanja, sve mustre, spisak adresa za nabavku prediva. Niko mu do sada nije reklamirao ili vratio na doradu bilo koji njegov proizvod, a za sve razboje daje garanciju od pet godina.
Uputstvo za montažu
Bez obzira na veličinu, razboj ima 80 delova: vodilice, ničanice, listove, tkačko brdo, brdalicu, vratila, držače, klackalice, pedale, separator. Miroslav sve delove proizvodi sam, od parene bukve. Kupac, na kraju, narudžbinu može da spakuje u kofer jer Timotijević pravi razboje na sklapanje, ali budući tkač dobija i uputstvo za montažu.
