Izvor: Blic, 23.Feb.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za Skupštinu izgubljena i 2009. godina
Plan vladajuće koalicije je da u naredne dve nedelje usvoji 12 evropskih zakona iz oblasti ekologije, desetak međunarodnih ratifikacija, kao i preostala tri zakona neophodna da bi Srbija stekla pravo na belu šengensku listu. Sve ovo deluje nerealno za parlament koji je od početka godine usvojio svega sedam zakona, u proseku jedan za osam dana. Demokrate, međutim, tvrde da će zahvaljujući novom rigoroznom poslovniku ubrzati rad i da im je cilj da do kraja godine usvoje 200 zakona. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Dok je Hrvatska prošle godine usvojila 124 evropska zakona, Crna Gora za dve i po godine 220, Srbija je do sada usvojila deset evropskih zakona sa spiska od 51 koji su još pre dve godine nabrojani u Nacionalnom planu integracija. Uporedni podaci su poražavajući za zemlju koja polovinom ove godine planira da preda kandidaturu za članstvo u EU i čiji poslanici kažu za „Blic” da ne žele, kao bugarski parlamentarci, da budu dovedeni u situaciju da usvajaju zakone na engleskom jeziku.
- Opstrukcije parlamenta više ne može biti ako predsednica parlamenta dosledno bude primenjivala poslovnik. Zato je naša projekcija da godišnje usvojimo najmanje 150 zakona, dakle jedan zakon u dva dana, a optimalno bi mogli da usvajamo i 200, što nije ni najmanje nerealno budući da posle promene poslovnika i ovo vreme može da se skrati - kaže za „Blic” Vlatko Ratković, predsednik Zakonodavnog odbora i zamenik šefa poslaničke grupe „Za evropsku Srbiju”.
Poslovnik je tako promenjen da omogućava da se za najviše deset sati završi rasprava o zakonu, uključivši tu i pravo šefova poslaničkih grupa da reklamiraju poslovnik, što je do sada bila najčešća opstrukcija skupštinske aktivnosti. Ratković kaže da se ambiciozni plan može ostvariti tako što će zakoni biti objedinjeni u pakete po srodnosti.
Poslanici opozicije tvrde, međutim, da će ovakav plan biti nemoguće ostvariti, a skeptični su čak i poslanici koji pripadaju vladajućoj većini, ali drugim poslaničkim klubovima. Predsednik Odbora za evropske integracije Laslo Varga kaže da ne zavisi sve samo od poslovnika i da je Skupština u vremenu kada je radila u mnogo prijatnijoj atmosferi uspevala da usvoji najviše 150 zakona.
- Od 51 evropskog zakona, petnaestak nije ni ušlo u skupštinsku proceduru, što govori da brzina zavisi i od Vlade i od njene koordinacije sa Skupštinom. Realno je očekivati da sve ove evropske zakone usvojimo do kraja prolećnog zasedanja 1. jula. Uveren sam da će biti pokušaja opstrukcije, ali se nadam da će Slavica Đukić-Dejanović striktno primenjivati poslovnik - kaže Varga za „Blic”.
Poslanik LDP Nebojša Ranđelović upozorava da su atmosfera i stanje u parlamentu takvi da je nemoguće sa sigurnošću predvideti šta se sve može događati. „Sve je moguće”, kaže Ranđelović i naglašava da promena poslovnika nije garant da će Skupština brže raditi jer je predsednica i po prethodnom poslovniku mogla oštrije da zavodi red. Pri tom, ostalo je nejasno zašto prilikom promene poslovnika vladajuća većina nije usvojila amandman LDP koji bi omogućio usvajanje evropskih zakona za 90 minuta.
Poslanik DSS Radojko Obradović ne veruje da je moguće usvojiti 200 zakona godišnje i kaže da bi vladajuća većina morala pre svega da napravi plan rada unapred za mesec dana.
Jedna od velikih mana ove Skupštine je da od početka svog konstituisanja nije donela plan rada, tako da ni sami poslanici ne znaju šta im je činiti i za šta da se pripreme.
U Nemačkoj odsutnim poslanicima odbijaju od dnevnice
Poslanici u pojedinim zemljama poštuju svoje obaveze i pridržavaju se poslovnika, dok je u drugim uobičajeno verbalno prepucavanje, ponekad na nivou ulice, s čime se različito izlazi na kraj.
Savezni poslanici Nemačke obavezni su da prisustvuju sednicama, a za svako zasedanje vodi se evidencija prisutnih. U parlamentima nemačkih saveznih pokrajina već je bilo situacija da su šefovi parlamentarnih frakcija (kako se u Nemačkoj zovu poslaničke grupe pojedinih stranaka) uoči važnih glasanja telefonom pozivali kolege da se odmah vrate na zasedanje.
Poslanicima Bundestaga oduzima se između 50 i 100 evra od primanja ukoliko njihovo prisustvo nije potvrđeno u listi, a ako poslanik izostaje zbog bolesti ili službenog putovanja, oduzima mu se 20 evra po zasedanju.
U Češkoj i Poljskoj, gde parlamenti imaju dva doma, senatori u gornjem domu, koji se biraju po većinskom sistemu iz redova nezavisnih uglednih građana, veoma čuvaju ugled parlamenta, dok je u donjem domu obe zemlje ponašanje poslanika mnogo opuštenije.
U poljskom Sejmu svađe među poslanicama su teatralne, ali uz izbegavanje ličnih vređanja, a opstrukcije nisu retka pojava.
Slično je i u češkom parlamentu, čiji su se poslanici prošlog leta svađali celih nedelju dana i za to vreme razmotrili samo 18 tačaka, bez usvajanja zakona koji su bili spremni za glasanje.
Rumunski parlament, godinama najnepopularnija institucija u zemlji, započeo je mandat u novom sastavu oštrim međusobnim napadima političkih protivnika i otezanjem rasprava o dnevnom redu.
Zbog nesposobnosti parlamenta, posebno problema sa kvorumom, u Rumuniji je već praksa da vlada usvaja uredbe kako bi mogla da funkcioniše, a kada se radi o paketima zakona, preuzima odgovornost pred parlamentom koji u tom slučaju može da obori vladu.
Vladajuća koalicija u novom sazivu ima komotnu većinu, pa je rukovodstvo Poslaničkog doma i Senata odlučilo da disciplinuje parlamentarce, najavivši da će ostati bez dnevnica ako odsustvuju sa zasedanja i glasanja.
Hrvatski sabor, u kome vladajuća koalicija ima relativno stabilnu većinu, nema dugotrajne blokade, ali poslanici ponekad pribegavaju beskrajnim pozivanjima na kršenje poslovnika, otezanju i razvodnjavanju rasprave, pa i međusobnim uvredama.
Ranije je bilo i fizičkih obračuna, ali su poslanici bili kažnjeni samo javnom opomenom. Hrvatsku u narednim mesecima očekuje izglasavanje izmena ustava, za šta je potrebna dvotrećinska većina, a kako bi se izbegla mogućnost blokade eventualnih rasprava, osniva se posebna ustavna grupa u koju ulaze poslanici svih stranaka, bilo da pripadaju vladajućoj većini ili opoziciji.
Slovenački parlament funkcioniše bez većih problema.
Zakoni su u parlamentu usvajani kao na traci, a kada je i bilo zastoja, bili su minimalni i nisu bili uzrokovani blokadom rada parlamenta, već tehničkim razlozima.
Crnogorska skupština, s apsolutnom većinom vladajućeg saveza, radila je više nego efikasno. Prošlog leta je za samo 58 minuta usvojeno 35 zakona, ali nevladine organizacije ukazuju na često odsustvo rasprave o zakonima, čiji je najčešći predlagač vlada.
Ukazuje se i na veliki broj akata koji čekaju u parlamentu na usvajanje, a čiji su predlagači uglavnom opozicione partije.
Beta
Plan demokrata do kraja marta
- Usvajanje 12 zakona o ekologiji i desetak međunarodnih ratifikacija koje je uputilo Ministarstvo pravde
- Usvajanje tri zakona važnih za belu šengensku listu (zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma, zakon o međunarodnoj pomoći u krivičnim stvarima, zakon o zabrani diskriminacije).
- Izbor Visokog saveta sudstva i seta zakona u vezi sa sudovima
- Posebna sednica sa predstavnicima Vlade na kojoj će biti razmatrane socijalne i ekonomske mere za smanjivanje krize
- Donošenje kvartalnog, polugodišnjeg i godišnjeg plana rada Skupštine u koordinaciji sa Vladom
