Izvor: Politika, 22.Okt.2013, 12:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za STO, treba i GMO
Srbija, poput Rusije, da bi postala članica Svetske trgovinske organizacije, mora da odobri i trgovinu genetski modifikovanom hranom
Ako je u poslednjih pet godina u Srbiji otkriveno više od 200 ilegalnih proizvođača i na hiljade hektara genetski modifikovane (GM) soje, kako uopšte možemo da budemo sigurni da građani Srbije već uveliko ne jedu genetski modifikovanu hranu.
Tim pre što u ovo izgleda nije siguran ni ministar poljoprivrede Dragan Glamočić, koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je nedavno, između ostalog, izjavio da ovog momenta može da se desi da potrošači konzumiraju i genetski modifikovane organizme, a da to ne znaju. Ipak, on je poručio da ako Srbija dozvoli promet GM hrane, potrošači ne treba da brinu, jer će takva hrana biti „vidno deklarisana” i „strogo kontrolisana”.
Profesor dr Miladin Ševarlić sa Poljoprivrednog fakulteta ovakvu izjavu ministra poljoprivrede tumači kao „propagiranje svršenog čina”.
– Ovakva izjava je krajnje neuobičajena. Građani ne moraju da znaju, ali oni imaju državu koja ih štiti i koja je u obavezi da kontroliše čitav lanac ishrane – ističe Ševarlić. On kaže da je činjenica da se genetski modifikovana soja uzgaja na nekoliko hiljada hektara u Srbiji. Najveći problem je, kaže, što se ne zna gde GM soja sa srpskih njiva završava, niti na koji način se ilegalni uzgajivači kažnjavaju.
– Pretpostavljamo da završava na privatnim gazdinstvima ili u malim, privatnim mešaonicama stočne hrane, i to bez poštovanja standarda o zastupljenosti od 0,9 odsto u strukturi koncentrata stočne hrane. I dalje, logično je zaključiti, u suhomesnatim proizvodima i mleku – kaže Ševarlić. On ističe da bi bilo neodgovorno da tvrdi da se kod nas prodaju namirnice od GMO, ali da isto tako ne može da tvrdi ni da se ne prodaju, a da odgovore na sva ta pitanja, koja danas postavljaju uznemireni građani Srbije, treba da odgovore nadležne inspekcije.
U Srbiji je od 2009. godine na snazi propis po kome su zabranjeni i gajanje i promet GMO. Poslednjih dana iz oba nadležna ministarstva (poljoprivrede i trgovine) stižu nedvosmislene najave da će Srbija zbog usaglašavanja propisa sa evropskim, pre svega, zbog želje da se priključi Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) morati da menja zakonodavstvo u ovoj oblasti. Ali i da bi rigoroznim pravilnicima promet GM hrane mogao da se svede na minimum. Nadležni se, međutim, još ne izjašnjavaju na koji način će pokušati da to urade, mada struka ističe odlične primere Austrije i Mađarske, koje su usaglasile svoje propise sa evropskim, ali uspele da sačuvaju tržište.
Često se koristi argument da je od 159 zemalja članica STO samo 40 zemalja dozvolilo GMO, a čak osam država u EU ima zabranu. Niko, međutim, ne kaže našta se ta zabrana odnosi – da li na proizvodnju, promet ili upotrebu. Osnovni princip STO je što manje zabrana i diskriminacije robe.
A da će do određene liberalizacije kada je GMO u pitanju ipak morati da dođe, pokazuje i primer Rusije. Nakon što je pristupila Svetskoj trgovinskoj organizaciji, ona je bila primorana da pojednostavi procedure za registraciju genetski modifikovanih proizvoda, semena i hraniva. Kako prenose mediji, u Rusiji je trenutno dozvoljen promet 19 vrsta GMO, ali uzgajanje nije dozvoljeno. Ali, kako je nedavno pisala strana štampa, Dmitri Medved, premijer Rusije, pre mesec dana je naložio relevantnim institucijama da razmotre mogućnosti eventualne zabrane uvoza u Rusiju proizvoda koji sadrže GMO. Naređenje je upućeno ministarstvima zdravlja, poljoprivrede i trgovine i ekonomskog razvoja.
Osim dozvole prodaje genetski modifikovane hrane veliki problem je i njeno označavanje u trgovini. U državama Evropske unije ovo pitanje je regulisano 2003. godine. Proizvođači na tržištu EU sve češće na ambalaži ističu ovakve bombastične oznake, želeći da privuku kupce, ali „pozitivno” označavanje proizvoda (bez GMO) nije još zakonski regulisano na evropskom tržištu. Međutim, neke zemlje, poput Nemačke i Italije, na nacionalnom nivou su donele propise koji regulišu koji proizvodi i pod kojim uslovima mogu da imaju etiketu „GMO fri”. Očekuje se da će Evropska komisija pitanje označavanja hrane bez prisustva GMO početi da rešava krajem ove ili početkom 2014. godine.
I. Albunović – S. Despotović
objavljeno: 22.10.2013.
.jpg)
