Izvor: Blic, 06.Nov.2009, 06:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za Bolonju jedva trojka
Banjaluka - Nakon šest godina od početka primene Bolonjskog procesa u BiH, rektor Univerziteta u Banjaluci Stanko Stanić izrekao je ocenu - trojka. Iako je ostalo tako malo vremena do ispunjenja uslova, niko iz akademske zajednice sa sigurnošću ne može da tvrdi da će BiH do 2010. biti spremna da stane rame uz rame sa evropskim zemljama i time pokaže da su ispunjeni svi uslovi. Da BiH nije puno odmakla kada je reč o primeni Bolonje potvrđuje podatak da smo na 39. mestu po uspešnosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sprovođenja, a iza BiH su samo Andora i Crna Gora.
Istovremeno, da smo na samom evropskom dnu kada je u pitanju obrazovanje potvrđuje i činjenica da studenti koji su završili prvi ciklus studija ne znaju koje će dobiti zvanje, niti imaju diplomu! Stručnjaci za ovu oblast zameraju i to što studenti i profesori veoma retko odlaze na predavanje ili usavršavanje u inostranstvo, a na to se BiH obavezala kada je stavila svoj potpis za primenu Bolonje.
„Dosta toga ne štima! Najviše nas boli što imamo stare kadrove i što se profesori dodatno ne obrazuju, a to je preko potrebno. Naši profesori su školovani u zastarelom sistemu, ne prate moderne tokove. Veliki broj predavača ne govori svetske jezike, niti koriste računare. Predavanja su zastarela i sve se svodi da profesor stoji za govornicom, a studenti ga slušaju. Nemamo interakciju između studenata i profesora", smatra predsednik Studentske unije RS Milan Petković.
Rektor Univerziteta u Banjaluci Stanko Stanić i pored brojnih problema uveren je da će bar Banjalučki univerzitet do kraja 2010. dobiti ocenu četiri.
„Bolonja zahteva da se više radi i više uči. To znači da se i studenti, profesori i asistenti kontinuiramo pripremaju za ispit, a i profesoru moraju svakodnevno biti na raspolaganju studentima. Ako postoji takva komunikacija, rezultat se ne može izbeći", kaže Stanić, svestan da u mobilnosti studenata i profesora Banjalučki univerzitet nije puno odmakao. Kao razlog navodi nedostatak novca. „Da bi oni odlazili u inostranstvo, Univerzitet mora da finansijski pomogne, jer je nerealno da troškove snose sami. Nažalost, nemamo novca za jedan masovniji projekat slanja kadra i studenata u inostranstvo", kaže Stanić.
Međutim, problem sprovođenja Bolonje ne postoji samo u BiH, jer ruže ne cvetaju ni u zemlji potpisnici - Italiji. Zvuči neverovatno, ali kako kaže rektor Mreža univerziteta u Italiji Daria Andreti, u ovoj zemlji postoji otpor da Bolonja zaživi.
„Pre bih rekao da Italija zaostaje u odnosu na BiH. Postoje veliki otpori u akademskoj zajednici i nerazumevanje za primenu Bolonje, jer se mnogi boje da će izgubiti svoje ranije stečene pozicije", smatra on. On kaže da se ni Italija ne može pohvaliti mobilnošću studenta i profesora, jer se, kaže, sve svodi na teoriju da je mobilnost potrebna, ali nema njene primene.
Na konferenciji 200 stručnjaka
U organizaciji Univerziteta u Banjaluci i Istočnom Sarajevu juče je počela dvodnevna konferencija „Iskustva u sprovođenju Bolonje". Na ovoj konferenciji učestvuje oko 200 profesora studenata, naučnih radnika iz Srbije, Crne Gore, Norveške, Bugarske, Ukrajine, Italije, Poljske.
