Izvor: Politika, 18.Jan.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za 10.000 ljudi samo 104 mesta
Prema nezvaničnim procenama smao u centru prestonice je oko 2.000 beskućnika, a postoji jedno prihvatilište
Tačan broj beskućnika u Srbiji se ne zna, ali, prema nezvaničnim procenama, ima oko 10.000 ljudi bez krova nad glavom, a i njihov broj se poslednjih godina povećava. Inače, u Srbiji ni administrativno nije definisano ko spada u kategoriju beskućnika, iako se zna da ih samo u centru Beograda ima oko 2.000.
Osim toga, u našoj zemlji postoji samo jedno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prihvatilište za odrasla i stara lica, i to u Kumodraškoj ulici u Beogradu, u kome ima mesta za samo 104 osobe i koje je pretrpano tokom čitave godine, a posebno zimi.
– Računa se da ima oko 2.000 beskućnika i to samo u centralnim gradskim opštinama Beograda. Za njih postoji samo jedna adresa, a to je ovo prihvatilište, koje maksimalno može da primi 130 i to ukoliko se smeste po hodnicima i čekaonicama. Tako je sada gde god da se mogao staviti ležaj ili dušek stavljen. Samo da se može smestiti osoba više. Pa u sobi od 30 kvadrata imamo 24 ležaja. No bolje je i u toplim hodnicima nego na ulici na temperaturi ispod nule. Ovde svi oni imaju obezbeđenu hranu, toplu vodu, sredstva za higijenu, lekove, obuću, odeću i posteljinu – kaže Prvoslav Nikolić, zamenik direktora Prihvatilišta u Kumodraškoj.
Prema njegovim rečima, zbog malog kapaciteta prihvatilište ograničava prijem na one koje dovede služba Hitne pomoći, policija ili dođu sami i mole za pomoć.
– Često ljudi koji tumaraju ulicama nisu ničija briga, ostavljeni od najbližih, bolesni, prevareni, iako su neki od njih nekada bili vrlo ugledni građani, ali ih je nesrećan splet životnih okolnosti odveo na ulicu. Više od polovine beskućnika je duševno obolelo. U prihvatilište dolaze u teškom stanju i higijenski zapušteni. Neki od njih nisu se kupali po više meseci. Dehidrirani, neuhranjeni, sa vrlo teškim bolestima, sa promrzlinama, usput oni još boluju od nekih bolesti, kardiovaskularnih, sa dijabetesom. Dolaze u tako teškom stanju da im je često garderoba za telo zalepljena – objašnjava Nikolić.
Prema Zakonu o socijalnoj zaštiti, dodaje on, boravak u prihvatilištu ograničen je na šest meseci.
– Zaposleni, međutim, ulažu sve napore da najbolesnije i najugroženije zadrže što duže ili im pronađu domski smeštaj. Ipak, kada dani boravka isteknu, jedan broj tih ljudi vraća se ponovo životu na ulici, koji sobom nosi ekstremno siromaštvo. Iako u saradnji sa Centrom za socijalnim rad uspemo da za mnogo njih obezbedimo boravak u otvorenoj zaštiti ispostavi se da ne uspeju da se adaptiraju na te uslove i ponovo se vraćaju – kaže Nikolić.
Inače, dodaje on, u 2009. godini gradske vlasti planiraju proširenje kapaciteta i nadogradnju prihvatilišta.
– Sa sadašnjih 940 kvadrata ova ustanova biće proširena na 3.300 kvadrata do kraja ove godine. Time bismo sigurno obezbedili 200 novih mesta. Imali bismo bolje uslove, više kreveta, kupatila i više prostora za smeštaj svih ljudi koji nemaju kud – ističe Nikolić.
-------------------------------------------
Život pod vedrim nebom
U unutrašnjosti Srbije ne postoje prihvatilišta za ljude bez krova nad glavom, a u nekim gradovima, poput Smedereva, Zrenjanina i Niša, planiraju da od naredne godine otvore ustanove za beskućnike. Oni žive po improvizovanim skrovištima ispod mostova i nadvožnjaka, koriste trafike, kuće, podrume, pa i gradilišta. Inače, ljudi bez doma su sve veći svetski problem, jer u svetu živi oko milijardu ljudi bez krova nad glavom, a u zemljama u tranziciji njihov broj svakodnevno raste. Ujedinjene nacije usvojile su odluku, još na milenijumskom samitu, da prioritet bude da se do 2015. godine trajno zbrine najmanje 100 miliona beskućnika.
Gordana Bašović
[objavljeno: 19/01/2009]
