Izvor: Kurir, 30.Jun.2010, 14:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ZUKORLIĆ U RALJAMA
Otvoreno pismo Teofilu Pančiću, piscu i kolumnisti
Poštovani Pančiću, uprkos mnogim medijskim izazovima, opredeljujem se za gospodina Moamera Zukorlića, koji je u emisiji „Utisak nedelje“ bio u raljama svih vas prisutnih: po redu izlaska na scenu, Olje Bećković, Vas, Teofile, i istoričara Peđe Markovića.
Nikada u rečenoj emisiji nisam (ukoliko nisam propustila nešto) videla takvu zdušnu konfrontaciju protiv jednog usamljenog čoveka kakav je Moamer Zukorlić, >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << kojeg ste vi, sve troje intelektualaca, s izuzetkom Bećkovićeve, koja je opsenar - stavili u ralje takoreći bespomoćne situacije, ukoliko bi inteligencija dotičnog Zukorlića bila u kvocijentu manjem od 160 merljivih jedinica. Prosto mi je došlo žao Zukorlića, prosto sam strepela za njegov svaki sledeći odgovor, čak sam strepela i kada ga je Olja prozvala za brojno obezbeđenje, na šta joj je ovaj profesor i političar, koji poriče ovo drugo, odgovorio da je to „poslovna tajna“.
Vi ste mi, cenjeni Teofile, posebno imponovali kada je propala tzv. prva lopta Vaše moguće reakcije za populističku provinijenciju koja bi očekivala da „branite“ Zukorlića od srpske humorističke ili neke druge tragičarske pošasti. Međutim, pozivajući na odvojenost države od crkve, koja se stručno zove sekularizam - objasnili ste i zastupili sve! Čak ste se pozabavili kritikom svega postojećeg, što je učinio jedan Vaš prethodnik kapitalnim delom istoimenog naslova. Tako da, na sreću, niste „ustali u odbranu“ povređenog i uvređenog Moamera Zukorlića, već ste o znamenju bilo koje vrste i znaka govorili kao o irelevantnim obeležjima sekularnosti, što i dolikuje jednom ateisti ili agnostiku ili intelektualcu poput Vas i sličnih.
U senci Vašeg besedništva, koje ste svako malo privodili kraju do u beskraj, pomalo se našao mlađi istoričar Predrag Marković, no istoričar je ipak zauzeo stav, držao ga se i branio ga do kraja.
Povremeno mi je opet bivalo žao mučenog Zukorlića, koji je, vidno koncentrisan, smišljao odgovore na svaku paškvilu svih vas prisutnih i izrekao najzad jedan veoma učen i inteligentan biser koji se odnosio na izvesnu gledateljku koja se predstavila kao muslimanka, rekavši kako mu je dotična sumnjiva jer muslimani ne akcentuju Kuran na način na koji ona to čini, već ga slogovno razdvajaju na Kur-an. Ne sumnjam ni da je Olja Bećković, koja se na Kuranu ne zaklinje, iako ne znam da li se uopšte i na čemu zaklinje, bila ubeđena kako je dotična gledateljka muslimanka, no, Olja kao autorka i voditeljka mora zadržati onaj takt koji se podrazumeva u nazovi nearbitriranju u temi.
U jednoj stvari je Moamer Zukorlić, nezavisno od sekularnosti društva i države, bio u pravu: ni u humorističkoj formi i nakani znamen suprotan nečijem potpunom opredeljenju i ispunjenju nije poželjan i prihvatljiv. Da banalizujemo do kraja: ukoliko bi meni, kao potpisnici ovog teksta, neko stavio muški polni simbol na glavu, u glavu, niže ili u usta, ja bih svakako uložila demanti i zatražila odštetu, ne zato što obezvređujem pomenuti suprotni znamen kao heteroseksualka, već mi taj prosto ne pripada i takvu doskočicu ne smatram umesnom i duhovitom. Istina je da je Blic učinio delimično nepristalu šalu na račun Zukorlićevog lika i dela, mada je takođe tačno da se takve ironijske doskočice ne moraju smatrati skandalozno relevantnim niti vrednim nabrajanih miliona odštete, promocije, hajke i bajke. Svojim autoritetom Zukorlića ste stavili na svoje mesto, koje je i u samoj emisiji stenografski bilo u sredini. Primereno.
