Izvor: Politika, 17.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ZORAN STOJILJKOVIĆ
U ovom trenutku biračko telo Srbije čine tri grupe približno jednake veličine: partijski vernici, manje-više nevoljni glasači i, na kraći ili duži rok, odbegli od izbora i politike.
Sa nekom od partija se identifikuje nešto manje od polovine (46 odsto) građana. Pri tom "tvrdu" identifikaciju ima devet odsto članova stranaka i devetnaest odsto njihovih simpatizera – ukupno tek nešto više od četvrtine (28 odsto) građana.
Dalja petina kaže da im je neka od stranaka >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << malo bliža od drugih, odnosno pokazuje plitku, "meku" partijsku identifikaciju. Čak i među partijski identifikovanima za daljih desetak ossto je manji broj njih (37 odsto) koji će sigurno izaći na izbore i glasati za određenu partiju.
Na drugoj strani, izvan sile partijske teže je gotovo svaki sedmi građanin koji ima averziju "ne podnosi" partije, ali i, u većoj ili manjoj meri, skoro svaki treći koga partije ostavljaju ravnodušnim – ukupno njih 45 odsto. Istovremeno, identifikovanje sa određenim partijama i, posebno, glasanje za njih nije ni preterano stabilno, ni izvesno.
O dubini i intenzitetu veze s partijama možda najbolje govori nalaz da približna polovina onih koji će izaći na izbore tvrdi da će glasati za najmanje lošu opciju. Iako dve trećine građana smatra da je ishod izbora važan za njih, pa će i izaći na naredne izbore "partijskih vernika", onih koji gotovo sigurno slede svoje stranke i vođe i imaju poverenja u njih, jeste tek nešto više od trećine biračkog tela. Ostali će u "prinudnom izboru" gledati da, pre svega, prepoznaju poštene ljude (65 odsto), sposobne kadrove (52 odsto) i vođe (39 odsto), stranke koje mogu da ostvare njihov interes (43 odsto), odnosno nastojaće da naprave najmanje loš izbor (40 odsto).
Zaključak o dominaciji tipa relativno ograničene i nestabilne veze između partija i građana i još nedovoljno stabilizovanom partijskom sistemu, sam se po sebi nameće.
Na drugoj strani, u ovom trenutku gotovo izvesno na izbore ne bi izašla tri od deset birača, odnosno njih približno milion i sedamsto hiljada od realno prisutnog biračkog tela od oko pet miliona i šest stotina hiljada birača.
Šta su osnovni motivi i razlozi ovakvog njihovog opredeljenja?
Oni koji su spremni da navedu razloge, njih četvrtina, najčešće ističu razloge subjektivne, voljne apstinencije poput prihvatanja stava da partije ne urade ništa od onoga što obećaju u kampanji. U isti red razloga idu i stečeno loše mišljenje o političarima, strankama i njihovim programima ili konstatacija da izbori nemaju nikakvog smisla jer ne dovode do realnih promena. Kao razloge neizlaska na izbore građani navode i objektivne, bolje reći objektivizirane razloge, poput bolesti, sprečenosti obavezama ili udaljenosti od biračkog mesta.
Na učešće na izborima očito da u znatnoj meri utiče stav o strankama i karakteru i ciljevima njihove borbe za izbornu podršku birača.
Gotovo dvotrećinska saglasnost postoji oko prihvatanja stava o "samosvrsi partija", odnosno tvrdnje da stranke u praksi služe samo interesima svojih vođa, kao i uverenja da su za stranke danas zainteresovani samo oni koji hoće da ostvare neku korist od politike.
Efektima delovanja stranaka nezadovoljno je čak više od tri četvrtine građana. Posebno, međutim, zabrinjava činjenica da široko iskazano nezadovoljstvo i nepoverenje prema partijama prete da antipartijski i antipluralistički sentiment učine opšteprihvaćenim.
Činjenica da preko četiri petine građana smatra da zbog stranaka i strančarenja ne možemo da postignemo slogu oko ključnih pitanja bar potencijalno priziva žal za nepartijskim vremenima sloge i sabornosti. Pri tom je čak 16:1 odnos u korist udela građana koji smatraju da se stranke mešaju u "sve živo", pa i u stvari koje treba da ostanu izvan zone politike. Partijska obeležja zato po njima treba gurnuti u stranu i glasati za najbolje, bez obzira na njihov partijski dres.
Posledično nepoverenje u stranke i u od stranaka kontrolisane političke (i ne samo političke) institucije logično vodi u ,ranijim istraživanjima konstatovano, dvotrećinsko nepoverenje u funkcionisanje demokratije. Dobijena krajnja, neželjena rezultanta je ispod polovično i tek relativno većinsko uverenje da je višepartijska demokratija ipak najbolji mogući poredak.
Sociolog
[objavljeno: ]
