Izvor: Politika, 14.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ZORAN MILIĆEVIĆ
Podrazumevajući da je čovek zdrav i da ima posao koji obezbeđuje dostojanstvo njemu i njegovoj porodici, mislim da je na skali ljudskih potreba i želja na prvom mestu pravda tj. postojanje pravednog i moralnog sistema. U ovoj našoj turbulentno-kameleonskoj tranziciji ljudi su prosto gladni pravde i morala i svih njihovih blagodeti.
Pošto se pravda u našem društvu, već duže vreme, ostvaruje subdozirano i na pipetu, neki ljudi su postali rezignirani a neki agitirani. Na momente >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << postaju, čak, i toliko ljuti zbog gladi za pravdom da ih to čini autodestruktivnim sa svim posledicama kako po njih tako i po celo društvo. A kako i da ostaneš normalan? Ideš ulicom i vidiš čoveka koji je više od decenije zelenašio i pljačkao ovu zemlju i koji je na policijskoj poternici, kako ti se slavodobitno smeška i gleda te sa visine bilborda po celom gradu.
Elementarna pravda se rađa i crpi iz prava. Za taj resor u državi zaduženi su pravosudni organi i zato mislim da je prioritet buduće i svih drugih vlada ove naše Srbije da istraje u konsolidaciji i svekolikom napretku ovog resora. Taj put jeste spor u odnosu na naše potrebe i apetite ali je jedini koji može da povrati poverenje ljudima i odagna kolektivnu apatiju.
Kao drugi prioritet buduće vlade, za mene kao lekara, jeste zdravstvo. Kompleksnost i delikatnost ovog resora leži u tome što u sistemu zdravstva učestvuju svi građani ove zemlje, hteli to oni ili ne, i to doživotno.
Život počinje u bolnici, a tu se najčešće i završava. I najzdraviji čovek tokom svog života i uz puno sreće, svakako da će najmanje deset puta u životu imati težu prehladu, zubobolju ili proliv. Drugo da i ne pominjemo. Svaka žena trudnica mora da se kontroliše i porodi pod nadzorom lekara. A gde su teška starost, infarkti, maligne bolesti i uvek moguće slepo crevo.
Zdravstvo je svima trajno i životno neophodan sistem i zato se mora čuvati, negovati i unapređivati. I kada ovo svi znamo, ja i dalje ne mogu da se načudim kako ministar zdravlja, koji je vrlo angažovano radio svoj posao, može kada mu se prohte i iz bilo kakvog stranačkog razloga da podnese ostavku i da u jeku reformi ostavi sve nas. Da li je on ministar u stranci ili ministar u vladi zadužen za zdravstvo. Da li je tu stručnost ispred politike? Kakva je to odgovornost da se zarad ćefa jedne stranke napusti kormilo i brod sa 120.000 zaposlenih koji brinu o zdravlju celokupnog stanovništva. Predlažem da se to ministrima etičkim kodeksom zabrani.
[objavljeno: ]
